Borba za jug
Srbi južno od Ibra otišli su korak dalje od pitijske dileme: izaći na izbore i kajati se ili ne izaći, pa se opet kajati. Sudeći barem prema tome što je gotovo trećina od 29 lista srpska, očigledno su procenili da nemaju šta da izgube.
Ipak, kosovski vanredni parlamentarni izbori su zanimljivi, ne toliko zbog broja srpskih lista (pošto je većina nastala cepanjem stranaka koje su već u vladi Hašima Tačija), koliko zbog pojave „Jedinstvene liste”, koju u žargonu zovu „državna”.
Priča o tome kako je ova lista dobila „pseudonim” ima podužu genezu. Prva premisa je mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, koje je nepodeljeno doživljeno kao udarac državnoj politici na pravnom terenu. Druga je rezolucija usvojena u UN, oko čijeg teksta (koji je u poslednjem času dogovoren sa EU), ipak vlada podeljeno mišljenje. Iz prve dve, na kraju, proizlaze predstojeći razgovori Beograda i Prištine, za koje većina uticajnih zapadnih zemalja ne propušta priliku da naglasi da su samo tehničke prirode i da nema razgovora o statusu.
Posle svih ovih odluka, a uoči otpočinjanja razgovora Beograda i Prištine, Vlada Srbije je samo dan pre poslednjeg roka za predaju lista, na vanrednoj telefonskoj sednici, saopštila da nema uslova za izlazak Srba. Sutradan su se Rada Trajković, Ranđel Nojkić i Srbi iz centralnog i južnog Kosova ujedinili i predali listu sa 56 kandidata. Između vlade i Srba južno od Ibra nije pala nijedna ružna reč. Čak je bilo upadljivo da pojedini članovi vlade, pored SPO koji je od početka bio jasan da na izbore svakako treba izaći, ne kriju razumevanje za Srbe južno od Ibra koji smatraju da bi ulaskom u kosovske institucije mogli da poboljšaju svoj položaj.
Ali zato, posle svih međunarodnih odluka koje su Srbe južno od Ibra „naterale” na izbore, a vladu u Beogradu da zažmuri na jedno oko, sa severa Kosova u Centralnu izbornu komisiju u Prištini nije stigla nijedna srpska lista. Što je takođe jasan signal.
Srbi južno od Ibra shvataju sve ove poruke, pa čak i onu manje značajnu da ministar za Kosovo i Metohiju ne može da im dođe u posetu. Oni imaju razumevanja za državu i zadovoljni su što do njih stižu jasni glasovi iz Beograda da ih neće „satanizovati niti proglašavati izdajnicima” kada se 18. decembra pojave na biralištima.
Zato su se na ovoj listi našli predstavnici svih stranaka koje u Beogradu čine koalicionu vladu (koja je, podsetimo, rekla da nema uslova za izlazak). Na listi su i opozicioni predstavnici, čak i DSS koji je jasno rekao da treba bojkotovati izbore.
Logika je jednostavna, ako dođe vreme da država ne mogne da dopre dalje od Ibra, barem će imati svoje predstavnike u kosovskom parlamentu koji će, kada kažu vlada, misliti na onu u Nemanjinoj.