Izbegavati nelegalne prodavce

Umesto tri tone naručenog i u međuvremenu plaćenog kamenog ruskog uglja, na adresu porodice Simić iz Zemuna sa jednog stovarišta ogreva nedavno je stiglo 2,5 tone ovog ogreva. Gde se usput zagubilo pola tone traženog energenta nikome od Simića nije jasno. Kada su pozvali vlasnike stovarišta rečeno im je da oni sa tim nemaju nikakve veze i da su naručene količine uredno prebačene u kamion.

– Kad smo ga istovarili, ugalj smo prepakovali u džakove kako bismo ga izmerili. Osim što smo pokradeni za pola tone, primetili smo da nam je isporučena druga vrsta. Od komšija i prijatelja saznali smo da ta vrsta ruskog uglja nema otpadaka i prašine, a od naša tri džaka jedna kanta otišla je na otpad. Tonu ovog ogreva plaćali smo 18.000 dinara, što nije malo, priznaćete – objašnjava Dragica Simić.

Redakciji „Potrošača” prethodnih nedelja javljali su se građani sa sličnim pritužbama na račun prodavaca ogreva i tražili su savete kako da se zaštite od ovakvih prevara, kao i kome da se obrate u slučaju da su prevareni.

U Tržišnoj inspekciji kažu da potrošači koji kupuju drva ili ugalj od „divljih” prodavaca (onih koji ga nude na ulici i mestima koja nisu predviđena za ovu namenu), preuzimaju rizik da budu prevareni. Inspekcija, kako nam kažu, ove sezone nije imala mnogo ovakvih prijava, jer je akcijom nadležnih broj onih koji prodaju ogrev na ulici smanjen.

– Važno je da kupci znaju da jedino u slučaju da ogrev kupuju od legalnih prodavaca imaju šansi da ostvare svoja povređena prava. Naime, ukoliko posumnjaju da im je prodavac isporučio manju količinu od one koju su naručili kupci bi trebalo da se žale odmah, pre nego potpišu papir da su robu preuzeli. Ukoliko ni u tom slučaju ne mogu da se dogovore sa prodavcem, ili on poriče prevaru, mogu da pozovu tržišnog inspektora koji će reagovati u skladu sa zakonom. Tada je moguće da se naloži ponovno merenje ogreva i da se utvrdi ko je u pravu, kaže Radenko Ćetković, načelnik Tržišne inspekcije za Beograd.

Svako legalno stovarište ogreva, inače, trebalo bi da poseduje dokaze o poreklu robe (u slučaju drva potvrda šumara, žigove na svakom petom –desetom stablu), što kupcima daje garanciju pre početka kupovine. Kada robu plate potrebno je da dobiju fiskalni račun na kome su istaknuti podaci o vrsti drveta, ceni po kubiku, količini, posle čega se roba utovaruje i transportuje.

Ćetković kaže da su na legalnim stovarištima, na primer, drva već kubicirana. Dešava se da je cena na ovim stovarištima neznatno viša od one kod prodavaca na mestima koja nisu predviđena za prodaju ogreva (a ima ih nekoliko samo u Beogradu), ali trebalo bi imati na umu da kod nelegalnih prodavaca i sa nižom cenom kupci prođu lošije, jer nisu sigurni da li je na kamionu onoliko kubika koliko je kupac tražio. Tek kada robu skladište u svoje podrume oni u stvari shvate da su prevareni, ali tada je kasno za reakciju.

Savet tržišnih inspektora pre svega bio bi da se ogrev ne kupuje na ulici. Baš kao i kod bilo koje kupovine važno je znati da samo od registrovanih prodavaca možete dobiti račun i mogućnost da se žalite ukoliko niste zadovoljni.

J. Antelj, M. Brakočević

----------------------------------------------- 

Vrste uglja

Brigo briketi, nešto sasvim novo, menja do šest kubnih metara drva. Brigo briketi su po kaloričnoj moći, jači od svih vrsta drvenih briketa.

Drveni briketi, od bukovog drveta, bez lepka i prašine, tvrdo presovani, za sve vrste peći, jedna tona menja do pet kubnih metara drva.

Kostolački ugalj je drveni ugalj, on može da se koristi za parno grejanje, kao i za obične peći i šporete. Preporučuje od strane proizvođača kotlova na čvrsto gorivo, jer ne oštećuje kotlove a daje istu toplotnu moć, kao i visoko kalorični ugalj. Ovaj ugalj je veoma kvalitetan i poznat je po tome da, posle sagorevanja, ostavlja veoma malo pepela, tako da ne morate često čistiti vaše kotlove ili peći.

Sušena kolubara se dobija procesom prerade, u kojem se u prvoj fazi vrši granulacija uglja tako da u dalji proces ulazi ugalj granulacije od 30-150 mm, Ugalj dalje odlazi u sušaru, u kojoj se određenim tehnološkim procesima povećava njegova kalorična vrednost. Pogodan je za loženje i u pećima na čvrsto gorivo, i u kotlovima, razvija visoke temperature.

Sirova kolubara je lignitni , najpoznatiji i najrasprostranjeniji  ugalj u Srbiji. U ponudi je u obliku kocke i komada. Za razliku od kostolačkog uglja, on ostavlja znatno više pepela, posle sagorevanja, i pali se na nižoj toplotnoj temperaturi. Karakterističan je po tome što nema veliku kaloričnu moć i može se ložiti i u šporetima ili pećima na čvrsto gorivo.

Banovići (BiH) se najviše koristi za loženje u kotlovima sa centralnim grejanjem. Ovaj ugalj je najprimenjeniji iz razloga što ima prosečnu kaloričnu vrednost od 18.500 kj/kg = 4500 kalorija što razvija optimalne temperature i u mesecima kada je temperatura znatno u minusu i kada je u blagom plusu.

Ruski kameni ugalj, najkvalitetniji i najtraženiji ugalj u Beogradu i okolini, za parno grejanje, ali i najskuplji ugalj u ponudi. Jedna tona ruskog uglja zamenjuje četiri tone sirove kolubare. Njegova toplotna moć, je više od 6000 kalorija, što znači da ako koristite ovaj ugalj, nećete morati često da ložite vatru u vašem kotlu. Zbog svoje specifične težine, zahteva veoma malo prostora za skladištenje. Poznat je po tome, da veoma dugo drži toplotu, odnosno da dugo sagoreva. Pali se na višoj toplotnoj granici, i nije štetan za kotlove.

Đurđevik je visoko kalorični ugalj i dobija se iz istoimene pogonske jame u rudnicima mrkog uglja u Đurđeviku u Bosni. Ovaj ugalj se proizvodi u više granulacija. Pretežno se loži u kotlovima sa centralnim grejanjem i karakterističan je po tome što ima izuzetno visoku kaloričnu vrednost, i jedan je od najkaloričnijih vrsta na našem tržištu

Kreka se dobija iz rudnika lignitnog uglja Kreka u Tuzli BiH. Osnovne karakteristike ovog uglja su velika sagorljiva moć, mala količina sumpora, pepela, dim. Najčešće se koristi u pećima na čvrsto gorivo ili u kotlovima kada nisu mnogo niske temperature.

Dunavac se eksploatiše sa područja Kovina, proizvodnja ovog uglja je specifična jer se ugalj dobija iskopavanjem ispod površine vode, ali i pored toga ugalj ima veliku sagorljivu moć, ne ostavlja pepeo, šljaku… Ovaj ugalj se može koristi za loženje u kotlovima kada temperature nisu u minusu.

Antracit je najjača vrsta uglja i ima najviše ugljenika, što mu daje najveću energetsku vrednost. Zbog visoke energetske vrednosti nastaju vrlo visoke temperature, zbog toga ga nije moguće koristiti u domaćinstvu. Antracit je idealno gorivo za visoke peći u proizvodnji čelika i za rotacione peći za proizvodnju cementa.

Sokolov je jedan veoma kvalitetan mrki ugalj, dolazi nam iz Češke Republike. Po jačini je za nijansu slabiji od Banovića, a za nijansu jači od Vreoca–Suve kolubare, s tim što je vreme sagorevanja duže od Vreoca–Suve kolubare. Po kalorijskoj moći, možemo ga svrstati u visoko kalorične vrste uglja. Pokazao se veoma dobro, identičan je mrkom uglju Banovići i po izgledu.

Soko je visokokalorični kameni ugalj, eksploatiše se iz okoline Sokobanje. Ovaj ugalj se pere u proizvodnji, tako se odstranjuje prašina, i dobija se veoma kvalitetan i čist ugalj.

(Preuzeto sa sajta stovarišta uglja Tropikal DOO)

-----------------------------------------------

Saveti za kupovinu ogreva

Na pitanje kako da smanje mogućnost prevare prilikom kupovine ogreva u Tržišnoj inspekciji kažu da je to moguće ukoliko se građani pridržavaju nekoliko saveta. Iako je cena glavni razlog koji opredeljuje kupce gde da nabavljaju drva ili ugalj, ipak bi, savetuju inspektori, trebalo da se drže registrovanih stovarišta kojima potrošači mogu da se požale i posle kupovine, ukoliko su nezadovoljni.

Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije Ministarstva poljoprivrede kaže da bi kupci trebalo da se pridržavaju sledećih saveta prilikom nabavke ogreva:

– Kada kupujete ogrev, nemojte naručivati iz malih oglasa ili preko oglasa sa bandera, trafostanica i sl.

 – Ne kupujte na ulici, iz kamiona, oko pijaca ili sa drugih mesta koja su javne površine.

– Kupujte i naručujte ogrev, na zvaničnim stovarištima, registrovani privredni subjekti, koji su dužni da izdaju fiskalni isečak, na kome imate cenu po jedinici mere, količinu i klasu kupljenog ogreva.

– Unapred se dogovorite o prevozu i ko ga plaća. (Da li je u sklopu cene, ili ga posebno plaćate kao odvojenu stavku ili vi sami angažujete prevoz.) 

 – U slučaju da reklamirate tako kupljeni ogrev, po bilo kojoj osnovi, prvo se obratite stovarištu gde ste kupili, pa ako niste zadovoljni njihovim postupanjem tek se posle obratite nadležnoj inspekciji.

 – Kupovinom kod preprodavaca i neovlašćenih mešetara kojih ima uvek isključujete sami sebe od mogućnosti zaštite tržišne inspekcije.

Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije