Presuda sledeće godine

Presuda po tužbi Bosne i Hercegovine protiv naše zemlje za genocid najverovatnije će biti doneta početkom sledeće godine, a ne do kraja ove godine, kako je to najavljeno, kaže za "Politiku" Saša Obradović, jedan od zastupnika SCG pred Međunarodnim sudom pravde.
Prema njegovim rečima, 27. novembra će početi usmena rasprava u sporu Gvineja – Kongo koja će trajati tokom celog decembra. Za početak marta već je zakazano ročište u sporu Nikaragve i Hondurasa. "Sud nikada ne radi na tri slučaja istovremeno. Imajući to u vidu, gotovo je izvesno da će se o našem slučaju oglasiti početkom naredne godine", kaže Obradović. Inače, nije isključena ni mogućnost da se veće od 16 sudija oglasi nenadležnim za spor (argument naše strane je bio da u vreme podizanja optužnice, 1993. godine, SRJ nije bila članica UN, pa ne potpada pod nadležnost suda koji je osnovala ova organizacija). Sud je još juna 2003. godine stao na stanovište da se zbog pitanja nadležnosti neće odlagati rasprava, ali da će se na samoj raspravi dati mogućnost da se ponovo pokrene to pitanje.

Ovih dana pojavila se i informacija po kojoj bi BiH navodno mogla da odustane od tužbe. Reč je o analizi koju je uradio Međunarodni institut za balkanske studije iz Ljubljane. Do ovakvog zaključka oni dolaze na osnovu činjenice da je Sulejman Tihić, predsedavajući Predsedništva BiH, odustao od zahteva za preispitivanje ustavnosti imena Republika Srpska, što se tumači kao plod pritiska Sulejmana Ugljanina na SDA u Sarajevu. Po toj logici, mogućnost povlačenja tužbe postaje izvesnija ukoliko za člana Predsedništva BiH bude ponovo izabran Tihić.

Ovaj stav, međutim, niko ne uzima za ozbiljno. U samoj Republici Srpskoj kažu da je potpuno nerealno očekivati da će BiH povući tužbu, pre svega zbog straha od reakcije vlastitog javnog mnenja. Pre su skloni tumačenju da je analiza urađena u svrhu predizborne kampanje pojedinih bošnjačkih kandidata uoči izbora koji su raspisani za 1. oktobar.

Suđenje po tužbi BiH, da podsetimo, počelo je 27. februara, trinaest godina nakon što je podignuta tužba. Iznošenje optužbi i odbrane, sa kraćim prekidima, trajalo je do 9. maja, kada se veće na čelu sa britanskim sudijom Rozalin Higins povuklo na većanje.

Obrazlažući tužbu svoje zemlje, glavni pravni zastupnik Bosne i Hercegovine Sakib Softić je rekao da ona nema za cilj osvetu bošnjačkog naroda, niti je postupak pokrenut da bi se svaki bosanski Srbin optužio za akt genocida koji je počinjen nad nesrbima u BiH. On je obrazložio da se bošnjačka strana nalazi na sudu zato što su "vlasti iz Beograda namerno nesrbe iz BiH poveli na put u pakao, na put koji je bio zasut mrtvim telima i rasutim porodicama, izgubljenom mladošću, izgubljenom budućnošću, uništenim gradovima, kulturnim i religijskim spomenicima..." Softić je tvrdio da BiH ne teži bilo kakvoj osveti prema Srbima, jer su "očigledno bili zavedeni od svojih vođa, sprovodeći ono što suoni započeli ranih devedesetih godina prošloga veka".

Zastupnici SCG nastojali su da iznesu što više dokaza u prilog tezi da nije postojala namera da se izvrši genocid nad muslimanima u Bosni. Glavni zastupnik naše zemlje, britanski advokat Ijan Braunli, ukazivao je na studiju američke Centralne obaveštajne agencije "Balkansko ratište" kao i izveštaj holandske vlade u kojima se navodi da nema dokaza o direktnom učešću vlasti i trupa iz SRJ u masakru Muslimana u Srebrenici koji je označen kao ključni dokaz o genocidnoj nameri. Odbrana je takođe tvrdila da vlasti u Beogradu nisu kontrolisale paravojne formacije iz Srbije koje su ratovale u Bosni od 1992. do 1995. godine. Nasuprot tome, kako su rekli, ima mnogo dokaza da su one bile pod kontrolom vlasti Republike Srpske. Zločini koje su počinile, ma kako teški, ne mogu se proglasiti genocidom.

Ovo je, inače, prvi slučaj u istoriji da sud, koji su posle Drugog svetskog rata, tačnije 1946. godine, osnovale Ujedinjene nacije kao najvišu pravnu instancu u svetu, sudi jednoj državi za genocid, jer u vreme kada je suđeno nacistima nemačka država praktično nije postojala.

U slučaju da bude oglašena krivom, može se dogoditi da SCG bude primorana da plati veliku odštetu BiH, koja je najavila zahtev od oko 100 milijardi dolara.