Nepoverenje ubija košarku

Koncept novog ustrojstva Košarkaške lige Srbije koji je izradio Nebojša Čović na predlog prvoligaša (18 klubova) u startu se srušio kao kula od karata. Iako je napravljen po uzoru na najbolje evropske lige, naišao je na protivljenje i bojkot većine prvoligaša koji su opstrukcijom kvoruma sprečili da se razmahne rasprava i lopta je prebačena na Upravni odbor KSS koji bi trebalo na sastanku koji je zakazan za ponedeljak da pronađe način da se, bar za početak, predstavnici klubova okupe i saslušaju. Ono što ovu „igru” čini apsurdnim je činjenica da u najvišem telu košarkaške organizacije mahom sede isti oni koji su se podelili na dva, izgleda, nepomirljiva tabora. Na jednoj strani su Partizan i „mali” klubovi, a na drugoj Crvena zvezda, Hemofarm, FMP...

Podsetimo, „Čovićeva liga” je zamišljena kao privredni subjekt, registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Suštinski, razlika u odnosu na dosadašnji koncept ogleda se u tome što glavnu ulogu više ne bi imao pojedinac, direktor, već sistem zasnovan na skupštinskom odlučivanju. Osnivački ulog bi iznosio hiljadu evra za svaki klub (po jedan glas), dok bi KSS početnim kapitalom od 4.500 evra „kupio” 20 odsto vlasničkih prava (tri glasa). U upravljačkoj šemi se nalaze skupština, direktorijum, direktor i dva zamenika, a krajnji cilj je punopravno članstvo u Evropskoj ligaškoj asocijaciji (Uleb). Naizgled, predlog ne sadrži bilo šta sporno. Zbog čega je onda došlo do spora i kako izaći iz lavirint situacije, potražili smo odgovor od predsednika Košarkaškog saveza Srbije Dragana Kapičića.

– Dosadašnji način funkcionisanja lige evidentno nije bio pokriven organizaciono, ali ni u skladu sa Statutom. Zato smo pokušali da to razrešimo novom formom koja bi klubove obavezala i normativno i onim što se zove moderno takmičenje. U seriji sastanaka koji su uglavnom bili jalovi ipak smo doneli odluku da se napravi novi koncept i za to je bio zadužen Nebojša Čović. Prisustvovao sam promociji, a radi se o ozbiljnom i temeljnom dokumentu koji je odlična osnova da se u demokratskoj raspravi dođe do konačnog i najboljeg rešenja za sve učesnike. Međutim, iako su svi predstavnici izrazili zahvalnost na trudu koji je Čović uložio, ne dovodeći u pitanje stručnost, pedantnost i transparentnost predloga, došlo je do polarizacije koja u osnovi ima veliko nepoverenje.

Da li se to nepoverenje ogleda i u imenu Nebojše Čovića i da li bi isti predlog, da ste ga vi recimo sačinili, bolje prošao?

– Mislim da se ne radi toliko o ličnom aspektu, mada bi neko i tu mogao da nađe razlog. Čović je dobio zadatak od kolega i ne bi mu ga ni dali da u su u startu imali nepoverenje. Koncept podrazumeva novu filozofiju organizovanja i rada. Liga bi funkcionisala kao firma gde bi sve bilo finansijski i kadrovski pokriveno u modernoj formi. Ništa u konceptu nisam video kao opasnost već kao stratešku prednost naših klubova u slučaju da dođu u situaciju da mogu da biraju da li će interese braniti direktno preko Uleba ili paralelno sa NLB.

Kada se „zagrebe”, ispada da su najveći problem komesar i delegiranje sudija. Koliko je istine u tome?

– Objašnjenje jedne strane da bi komesar trebalo da nosi najveću odgovornost i da se na njemu lome koplja, u ambijentu tolikog nepoverenja nije najbolje rešenje. Predlog da se prioritet da kadrovskim, a ne suštinskim pitanjima dovodi u opasnost mogućnost bilo kakvog dogovora jer osporava koncept u startu kao ideju.

Kako u datoj situaciji može Upravni odbor KSS da posreduje kad ga čine uglavnom isti ljudi koji su se oštro sukobili na klupskom nivou. Koja su moguća rešenja ili posledice?

– Bojim se da bi bez obzira na argumente moglo doći do blokade zbog podele koja je već evidentna. Liga bi mogla da se vrati u nadležnost KSS što apsolutno nije dobro, ili da se savez potpuno distancira od takmičenja klubova osim u delu kalendara i registracionog pravilnika.

Ima li bojazni da lige uopšte ne bude?

– Već ima izjava pojedinaca da bi mogle da se stvore dva paralelna takmičenja koja se međusobno ne uvažavaju, što je apsurd. Pa kako misle da imaju prohodnost u NLB ligu ili sutra eventualno direktno u Uleb.

Novi koncept podržali su ljudi od košarkaškog autoriteta, poput Bore Stankovića, Divca i Paspalja. Da li postoji mogućnost da neko posreduje da se dve strane približe?

– Čak ni resorno ministarstvo nema način da interveniše, mada su do mene već stigli negativni komentari. Nisam pristalica centralizma, ali bi za neke stvari bio dobar. Demokratska forma ima više prednosti, ali nosi opasnost da svest bude na nivou ličnog čak kad su u pitanju suštinske stvari. Nažalost, to se u ovom slučaju pokazalo. Koncept koji je sporan, upravo ima mehanizme da se to spreči. Zato bi najbolje bilo da klubovi spuste tenziju, a njihovi predstavnici jasno kažu protiv čega su u predloženom konceptu i šta je alternativa.

M. Stojaković