Kostimi i skice u prilog istoriji

Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu, smešten u bivšem prostoru restorana „Boemi”, biće otvoren sutra, na dan kada nacionalni teatar slavi 142. rođendan. Zamišljen kao izložbeni prostor na površini od 379 kvadratnih metara, Muzej će imati stalnu postavku, kao i deo predviđen za tematske izložbe. Tu je i prostor namenjen Klubu prijatelja Narodnog pozorišta. Muzej će svakodnevno biti otvoren od 11 do 23 časa, osim ponedeljkom: do 19 časova za posetioce, a od 19 od 23 časa za publiku koja dolazi da gleda predstave sa repertoara.

Ideja o osnivanju Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu potiče još iz davne 1901. godine, od tadašnjeg upravnika Branislava Nušića.Odluku o potrebi osnivanja takve institucije doneo je i Upravni odbor kuće 1929. godine. Međutim, sve do danas ta ideja nije realizovana. Božidar Đurović, aktuelni upravnik nacionalnog teatra, pre osam meseci predložio je Upravnom odboru da se, u saglasnosti sa Ministarstvom kulture, osnuje Muzej Narodnog pozorišta. Zahvaljujući svesrdnoj podršci saradnika, pre svih arhitekte Milana Pališaškog, koji je donatorski osmislio muzejski prostor, radovi na preuređenju pomenutog enterijera započeti su pre nekoliko meseci. U kompletnu investiciju uloženo je 20 miliona dinara, a, kako saznajemo, već su napravljeni dogovori o saradnji sa Arhivom grada Beograda, Arhivom Jugoslavije i započeti su pregovori sa Arhivom Srbije...

Neposredno po obelodanjivanju ideje o osnivanju Muzeja, upravi kuće počeli su samoinicijativno da se javljaju mnogobrojni donatori. Među prvima se javila porodica Raše Plaovića, koja je pozorištu poklonila vredne lične predmete i rukopise. Suprug glumice Nevenke Urbanove, slikar Dimitrije Marić poklonio je nacionalnom teatru deo kulturnih vrednosti iz bogate zaostavštine ove izuzetne dramske umetnice. Među brojnim poklonima je i Dobričin prsten koji je Urbanova dobila 1984. godine, bronzana bista koju je 1940. godine uradio akademski vajar Dušan Jovanović Đukin i portret koji je slikar Jovan Bijelić uradio posle odigrane uloge Lole Montez 1937. godine.Dušan Đoković, sin Milana Đoković, dramskog pisca, romansijera, prevodioca, direktora beogradskih pozorišnih kuća, poklonio je, pored ostalog, naočare, drvenu tabakeru, lulu, upaljač za lulu, legitimaciju svoga oca dok je obavljao funkciju direktora Drame nacionalnog teatra. Rođaka Ljubinke Bobić poklonila je lične stvari poznate glumice, koje je koristila u predstavi „Gospođa ministarka”, a zahvaljujući donaciji kćerke Miroslava Čangalovića publika će moći da vidi i neke od ličnih stvari ovog operskog umetnika. Javila se i primadona Radmila Bakočević koja je kao prilog poklonila svoj kostim –kimono iz opere „Madam Baterflaj” sa gostovanja u Tokiju, suncobran iz istoimene predstave, portrete, karikature, nagrade. Glumica Olivera Viktorović poklonila je ovoj kući portret svoga oca, takođe glumca Mihajla Mike Viktorovića i njegovu kožnu čuturu, koju je uvek nosio sa sobom. Malo je okrnjena, rekla je Olivera Viktorović, a to se desilo onog jutra kada je njen otac umro. Slavija Ivković Marenić, supruga poznatog scenografa Vladimira Marenića uručila je upravi nacionalnog teatra, recimo, scenografsku maketu za predstavu „Magbet”, fotografiju iz istoimene predstave,dok je dugogodišnja balerina ove kuće Sonja Lapatanov poklonila 22 para baletskih patika sa potpisom vrhunskih svetskih igrača.

U jednoj postavci budućeg Muzeja Nacionalnog teatra naći će se i štap Laze Kostića i neki od mnogobrojnih, za istoriju Narodnog pozorišta, važnih eksponata iz lične zbirke Mile i Dušana Ševića, dugogodišnjeg direktora tehnike Narodnog pozorišta u Beogradu.

Naravno, biće tu mnogobrojnih iznenađenja, i za publiku i za istoričare, jer nacionalni teatar baštini kostime mnogobrojnih umetnika, oružje, skice, fotografije, slike...

B. G. Trebješanin