Mučenik ili raskolnik

„Umesto da upada u manastire Artemije je trebalo da pođe primerom svetog Nektarija Eginskog. I ovom božjem ugodniku je zbog klevete oduzeta katedra mitropolita, ali se on, ipak, trpeljivo povinovao crkvenim odlukama”, ovako razmišlja jedan moj prijatelj koji je do Artemijevog upada sa grupom monaha u manastir Duboki Potok imao simpatije za sada već raščinjenog episkopa raško-prizrenskog.

Da li je jesenji sabor SPC mogao da ima drugačiji ishod? Možda, da Artemije  nije zabo „prst u oko” saborskoj većini služenjem Svete liturgije uprkos sinodskoj zabrani. Tim postupkom Artemije je izbio poslednje adute iz ruku episkopima koji su ga do sada uzimali u zaštitu i tražili da se njegov slučaj ne rešava preko kolena već u redovnom crkvenom postupku.

Artemije i Sabor bili su više godina na „ratnoj nozi”, jer tadašnji episkop raško-prizrenski na Kosovu nije sprovodio odluke crkvene skupštine. Do kulminacije je došlo u februaru kada je zbog optužbi za nepravilnosti u finansijskom poslovanju privremeno razrešen dužnosti eparhijskog arhijereja, što je 5. maja Sabor i trajno potvrdio odlukom o njegovom umirovljenju.

Sada su se vrh SPC i Artemije i konačno razišli. Da li je došlo i do crkvenog raskola o kome se toliko priča? Za sada je Artemije usamljen sa svojim pristalicama. Posle svega što se dogodilo malo je verovatno da će neko od vladika ili sveštenstva otvoreno stati na njegovu stranu. Posle saborske odluke kojom je lišen episkopskog čina Artemije teško da može da računa i na podršku neke od pomesnih pravoslavnih crkava. Ruska pravoslavna crkva je s pažnjom poslednjih meseci pratila „slučaj Artemije”. Da li je ruski ambasador Aleksandar Konuzin prilikom nedavne posete Šišatovcu Artemiju preneo neku poruku Moskovske patrijaršije, o tome može samo da se spekuliše?

Raščinjeni episkop tvrdi da je otišao u Duboki Potok da ponovo uspostavi kanonski poredak u Eparhiji raško-prizrenskoj. Ali kako to da su ga tamo odmah dočekali čelnici Srpskog nacionalnog veća severnog dela Kosova Milan Ivanović i Dragan Velić? Stoga je teško oteti se utisku da sve možda ima i neku političku pozadinu. Srpski narod i Crkva na Kosovu nalaze se u specifičnom položaju i svaka dodatna deoba samo otežava ne baš dobru pregovaračku poziciju Beograda pred očekivane razgovore sa Prištinom.

Oni koji dobro poznaju karakter ovog učenika ave Justina (Popovića), misle da i nije moglo drugačije da se dogodi, jer, kažu, Artemije jednostavno nije čovek kompromisa.

Napuštajući kraljevački hotel „Rojal” sada monah Artemije je poručio da je spreman da strada za Hrista do kraja. Samo da li se ovaj „raskolnik” za vrh crkve, možda prerano uživeo u ulogu „novokosovskog mučenika”?