Ko to tamo igra – kraj Nila
Ања Ахчин
Od našeg specijalnog izveštača
Kairo, novembra – U novom zdanju stare Kairske opere, gde su ovoga meseca igrači beogradskog Narodnog pozorišta dva puta izveli svoju već dugo hit predstavu „Ko to tamo peva”, u publici se okupila i naša mala baletska kolonija u egipatskoj prestonici. Čak šest devojaka radi u Baletu te kuće, a jedna od njih – mlada Pančevka Anja Ahčin (23) – već se među zvezde vinula.
Na samom početku našeg boravka u Kairu upoznajemo ovu novu prvakinju tamošnjeg Baleta, koja je pohitala u hotel „Um Kalthum” (nazvan po najvećoj pevačici narodne muzike u čitavom arapskom svetu) da sretne svoje beogradske kolege, prijatelje, školske drugove... Ispričala nam je da je nižu baletsku školu završila u Pančevu, potom igru učila u beogradskom „Luju Daviču” i prvi posao našla u ovom ansamblu u kome, od prošle sezone, ima status prvakinje stečen prvim rolama u baletima „Romeo i Julija”, „Krcko Oraščić”, „Grk Zorba”... Za nju lično, glavna novost u novoj sezoni biće Odeta i Odilija („Labudovo jezero”), dosad neodigrani Beli i Crni labud, taj san ogromni svake klasične balerine.
– Ovde je na repertoaru dominantna klasika, premda igramo i druge stvari. Kao što je sada aktuelni „Grk Zorba”, u kome tumačim Marinu – glavni ženski lik. Sa tom predstavom bili smo na velikoj turneji po Španiji, puna 34 dana. Za to vreme obišli smo 19 gradova i odigrali isto toliko predstava.
Baš kao i u Grčkoj, Bugarskoj, Italiji…, njihovog „Zorbu” postavio je Lorka Mjasin, poznati sin još poznatijeg oca Leonida, igrača i koreografa čuvenih Ruskih baleta i drugih kompanija. U „Zorbi” su i druge balerine koje su stigle iz ovih krajeva.
– Ove sezone pridružile su nam se još dve devojke. Pa, sada su tu: Mina, Tijana, Nikoleta, Ana, druga Ana... i ja... – prebrojava ih Anja Ahčin, prvakinja za koju u kuloarima teatra kažu da je njome oduševljena umetnička direktorka ove baletske kompanije Erminija Kamel. Ta Italijanka nekad je bila solistkinja u milanskoj Skali, da bi se posle preselila u Kairsku operu u kojoj je takođe postala prvakinja.
Ali, predstava „Ko to tamo peva”, na sceni na kojoj redovno igra Anja Ahčin, samo što nije počela i stižemo još da je upitamo kakve su šanse da se predstavi i kod „kuće”.
– Verovatno pogađate: moja najveća želja je da se prikažem beogradskoj publici. Nadam se da će mi se jednom i ispuniti.
Možda, hrabrimo je, Narodno pozorište i Kairska opera najavljuju intenzivnu saradnju... Ko zna šta nose budući dani?
M. Šehović
-------------------------------------------
U Operi, u prolazu
Baš je mali ovaj svet, vidi se i u velikoj Kairskoj operi. Dok je, gotovo turistički, razgledamo, u jednom hodniku – kao da se lako nećka... – prilazi nam gospođa u elegantnoj haljini i pita: „Vi ste Beograđani...?” Klimamo glavom. „I ja sam, samo već dugo živim u Minhenu”, kaže i predstavlja se Sanda Vučenović, pijanistkinja i docent na Akademiji. Čujemo dalje da je došla na koncert sa Kairskim simfonijskim orkestrom, i da je njegov član i jedna Beograđanka, flautistkinja Ivana Antić. Dok se rastajemo, hodnikom žuri na koncert mlada dama. „To je Ivana”, upoznaje nas i predstavlja nam je pijanistkinja.
Kad smo već kod muzike, recimo i da na ovoj pozornici nastupa i naša poznata pevačica Dragana del Monako, u vodećim rolama u operama „Aida” i „Karmen”.
----------------------------------------------------
Hotel u slavu pesme
„Um Kalthum” pravi je hotel za goste umetnike. Na mestu gde je podignut, na Zamaleku, na obali jednog rukavca Nila, nekad je bila kuća ove najslavnije pevačice arapskih narodnih pesama. Na raskrsnici, pedesetak metara dalje, nalazi se njen veliki spomenik. A u ovom luksuznom hotelu, neko vreme, sobe nisu označavane brojevima već naslovima pesama koje je interpretirala Um Kalthum (oko 1900-1975). Naš ambasador u Kairu Dejan Vasiljević njenu ogromnu popularnost ilustruje: „Egipćani vole Nasera, ali državnici uvek imaju i svoje oponente. Ova pevačica ne, bila je obožavana od svih. Ona nije „ujedinjavala” sve Egipćane, već i sve Arape”.
---------------------------------------------------
Sve je počelo sa „Aidom”
Kairo se može pohvaliti ranim ulaskom u društvo operskih gradova. Njihova Opera neznatno je mlađa od beogradskog Narodnog pozorišta. Kao što je planirano, otvorena je 1871. zajedno sa novim Sueckim kanalom. Za taj veliki događaj veliki Verdi napisao je prigodnu operu – svetsku premijeru „Aide”. Sto godina posle (1971), jednog ranog oktobarskog jutra, ta zgrada nestala je u plamenu. Novu opersku kuću i čitav kompleks zgrada kulturne namene, sa elementima tradicionalne arhitekture, izgradili su Japanci a publika je u to zdanje prvi put ušla 1988. godine.
Recimo još da je ovde Balet znatno mlađi od Opere-majke, osnovan je 1966. godine.