Luline muke sa poklonima

Predsednik Brazila Luis Injasio Lula da Silva prvog januara   predaje vođstvo najprosperitetnije latinoameričke zemlje svojoj naslednici Dilmi Rusef. Ali to neće moći da uradi dok prethodno ne isprazni predsedničku rezidenciju. Za lične stvari je lako, ali moraće da iznese sve poklone koje je u toku svog mandata dobio. Ukupno ih je 760.440, kako je izračunala brazilska štampa: neki su neprocenjive vrednosti, kraljevski, ima i darova običnih ljudi, sirotinje koja je htela da obraduje najpopularnijeg predsednika u istoriji Brazila.

Po jednom zakonu iz 1991. koji je još uvek na snazi, a donet je u vreme bivšeg predsednika republike Fernanda Kolora, „sve ono što predsednik dobije na poklon u svojstvu šefa države mora da ponese sa sobom kad odlazi sa te funkcije. Darove može da zavešta svojim zakonitim naslednicima, a u slučaju prodaje prednost kupovine nad nekim od njih ima država”.

Čitava ekipa pakera sada radi u predsedničkoj palati u Braziliji uvijajući poklone tako da se pri transportu ne razbiju. A koji je to posao može se zaključiti i na prvi pogled. Među darovima je 80.000 umetničkih slika, tu je zlatni mač optočen rubinima, smaragdima i dijamantima, poklon saudijskog kralja, dve kutlače koje je ovih dana dobio od nepoznatih darodavaca...

Mnoge stvari su istorijske u životu ovog nekadašnjeg radnika iz siromašne sredine sa nekoliko razreda osnovne škole. On je predsednik koji je dobio najviše darova otkad država postoji i otkad se oni broje. Osim kabastih poklona, Luli pripada i 642.977 dokumenata, pisama, filmova, fotografija, poruka…

Sa svojom suprugom Marisom, poslednje dane na poslu šefa države provodi zabrinut šta da radi sa tim dragim stvarima i gde da ih smesti. Transport, klasifikacija, raspakivanje i novi smeštaj ovog tereta ide na račun njegove porodice. A sve to neuporedivo više košta nego što Lula sa svojom skromnom platom bivšeg predsednika može sebi da priušti. Biće mu potrebna pomoć prijatelja, a možda i mecene.

Sada, dok je još na funkciji, njegovi pomoćnici izračunali su da će jedanaest velikih kamiona biti potrebno da se natovari, kako bi se sve ovo iznelo iz predsedničke rezidencije. Ali gde ih zaputiti?

Privatna Lulina kućica nalazi se u malom mestu San Bernardo do Kampo, u unutrašnjosti države Sao Paulo, a upravo je pre neki dan bila opljačkana. Lopovi su iz nje izneli sve što su našli: nakit, telefone, satove…

Čime će se baviti Lula kad siđe sa funkcije, još uvek je misterija kojom se zabavljaju i svetski i domaći mediji. Pominjane su najrazličitije i najviše funkcije: predsednik Svetske banke u Vašingtonu, generalni sekretar UN ili neko mesto u Brazilu koje ne bi bilo „pro forme” savetodavno. Svi znaju da on sigurno neće u penziju, niti će pristati na neku udobnu mirnu fotelju. To, prosto, nije u njegovom karakteru.

Za sada je sigurno da će se preseliti u Sao Paulo, finansijsku i ekonomsku prestonicu Brazila. Možda će osnovati fondaciju za pomoć nerazvijenim zemljama, za šta je već počeo da traži međunarodnu ekonomsku pomoć. Aerodrom mora da mu bude blizu mesta življenja.

Dilmi Rusef dao je do znanja da se neće mešati u njen posao i da neće biti „predsednik iz senke”, iako ju je on promovisao za svoju naslednicu. Zahvaljujući njegovoj podršci, ona je, kako se slažu analitičari, i dobila glasove brazilskog naroda.

Ali šta će sa ovim slatkim ali teškim teretom, na to niko nema odgovor. Nije po bontonu da se lični pokloni rasprodaju, niti da se država tereti obavezom da ih kupi. Da je u Americi, već bi se od svega toga napravio muzej o trošku poreskih obveznika. Ali Lula nikad nije bio sklon stereotipnim rešenjima.

Muke su velike. Ali valjda ima rešenja. Kada je umeo da sa takvom veštinom vodi zemlju u ekonomski boljitak, valjda će znati kako sebi da olakša breme ovog nepokretnog dragog imetka.

A Dilma – ona već sada treba da počne da se pazi od dobronamernih darodavaca.

Zorana Šuvaković