Hrvatske lekcije

Ne prođe jedan dan da ne stigne vest iz Hrvatske da je uhapšen neki od bivših direktora nekog državnog preduzeća ili privatne firme koja je pomogla da se deo državnog novca prelije u privatne džepove. Štaviše, hrvatski mediji se utrkuju objavljujući najprljavije detalje brojnih korupcionaških afera u koje je, kao po pravilu, umešan sam vrh vladajućeg HDZ-a.

Ne završava se sve na novinskim napisima i senzacionalnim hapšenjima bivših funkcionera. Nedavno je izrečena i presuda nekadašnjem drugom čoveku hrvatske vlade koji je kažnjen sa 15 meseci zatvora. Damir Polančec, bivši potpredsednik u Sanaderovoj vladi, osuđen je za zloupotrebu službenog položaja u slučaju u kojem je iz hrvatskog budžeta isplaćeno pola miliona kuna za nepotrebnu stručnopravnu studiju.

Polančec je prilikom suđenja okrivio i svog nekadašnjeg šefa Ivu Sanadera, što se uklapa u praktično poluzvaničnu priču da bivši premijer stoji iza mnogih korupcionaških afera. Sumnje u Sanaderovu umešanost odavno se prepričavaju u diplomatskim krugovima, a mediji su izveštavali i da hrvatski Uskok (Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala) proverava te navode.

Nema sumnje da je u direktnom sudaru države sa korupcijom u svojim redovima presudna politička volja aktuelne vlasti u Zagrebu. Doduše, nema sumnje ni da je ta politička volja zapravo rezultat upornog ukazivanja Evropske unije da bez uočljivih rezultata u borbi protiv korupcije neće biti napretka u evropskim integracijama Hrvatske, Srbije, Crne Gore…

Premda po pojedinim pokazateljima u Hrvatskoj ima manje korupcije nego u nekim zemljama koje su odavno ušle u EU, Brisel više ne želi „eksperimente”. Evropske birokrate više i ne taje da su dobro naučile „lekciju” jer su, kako kažu, Rumunija i Bugarska pristupile EU pre nego što su se ozbiljno uhvatile u koštac s kriminalom i korupcijom.

Dakle, „gledanja kroz prste” više neće biti – ne samo za Hrvatsku, već ni za ostale zemlje zapadnog Balkana.

Hrvatska uzavrela borba protiv korupcije svedoči da je Zagreb spreman da poboljša svoju pregovaračku poziciju u onom poglavlju pregovora sa EU u kojem su „najtanji” – u pravosuđu. Podvrgavanje sudskom postupku najviših zvaničnika, među kojima će se možda pojaviti i bivši premijer Ivo Sanader, biće jasan znak Briselu da se reforma hrvatskog pravosuđa ipak odvija u dobrom smeru.

Korupcionaško „čišćenje” kroz sudske osude političkih „teškaša” doprineće da se Zagrebu možda i zažmuri na neke druge propuste u oblasti pravosuđa, a da se ostalim kandidatima za članstvo u EU ukaže na model poželjnog ponašanja.

Dok je Hrvatska pred završetkom pregovora sa EU, Srbija još nije dobila status kandidata, ali već sad može da bude sigurna u jedno – neće moći da izbegne čišćenje svoje elite od korumpiranih političara i birokrata. Hrvatska „metla” je jasna lekcija Beogradu kako se postaje član evropske porodice.