Dokazivanje Evropi ili ruka pomirenja

Za region zapadnog Balkana dugo vremena je važila sintagma „bure baruta”. Najveće zasluge za „gašenje fitilja” pripadaju Evropskoj uniji koja je kao jedan od uslova za integracije ispostavila dobre regionalne odnose, primoravši, pre svega zemlje bivše SFRJ, da pristupe rešavanju pojedinih spornih pitanja. Mnogo tema, međutim, još nije stiglo na dnevni red.

Analitičari se slažu da je Srbiji u ovom procesu „resetovanja” dobrosusedskih odnosa najteže jer za razliku od drugih država ima problem sa delom svoje teritorije čiju nezavisnost su priznale pojedine zemlje u regionu. To je činjenica preko koje Beograd teško može da pređe, ali i bez stavljanja „ad akta” te teme, teško se može dalje i više u odnosima sa Hrvatskom, Slovenijom, Crnom Gorom, Makedonijom.

Najsvežiji primer evropskog uticaja na rešavanje nekog spornog pitanja videli smo pre nekoliko dana kada je prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj dogovoreno da se održi međunarodna donatorska konferencija za pomoć srpskim izbeglicama koje su tokom rata izbegle iz ove zemlje. Pitanje statusa Srba koji su pre ratnih dešavanja bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, godinama unazad nije regulisan. Poslednjih meseci to je bila „kost u grlu” ovoj zemlji jer je Evropa rešavanje tog pitanja postavljala kao jedan od važnih uslova za njen evropski put. Tadić je i u Hrvatskoj ponovio dobro poznat stav Beograda da je i u njegovom interesu da Hrvatska što pre bude u EU.

Prema rečima Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, Srbija nije slučajno prvi put ove godine dobila pozitivnu ocenu Evropske komisije za regionalnu saradnju.

„To je posledica nove regionalne politike koju je, pre svih, inicirao i vodio predsednik Tadić. Ta politika je započela serijom susreta sa predsednikom Josipovićem da bi se nastavila sa istanbulskim sastankom, koji je relaksirao odnose na relaciji Beograd–Sarajevo. Posle toga usledilo je učešće četvorice predsednika na sesiji Igmanske inicijative”, objašnjava Popov.

Odnosi sa Crnom Gorom, kako kaže, bili su veoma zategnuti posle proterivanja crnogorskog ambasadora iz Beograda i povlačenja našeg ambasadora iz Podgorice zbog crnogorskog priznanja Kosova. Sada su ti odnosi „sanirani”.

„Sveopšta slika o regionalnoj saradnji je veoma pozitivna. Problem je u tome što EU u kontekst regionalne saradnje sada stavlja i saradnju Srbije sa Kosovom, koje oni tretiraju kao novostvorenu državu, a Srbija tretira kao deo svoje teritorije.I tu, zapravo, ima najviše zamerki oko regionalne saradnje”, ističe Popov.

Član Foruma za međunarodne odnose Dragan Đukanović kao jedan od problema u odnosima sa Hrvatskom ističe činjenicu da dobre odnose srpskog i hrvatskog predsednika ne prati i isto tako bliska saradnja dveju vlada. Tu je i dalje, kako kaže, neizvesnost oko toga da li će biti povlačenja međusobnih tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Očekuju nas i dugoročni pregovori za razgraničenje Srbije i Hrvatske u regionu Podunavlja.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Đukanović ističe evidentan zastoj u napredovanju saradnje koji je bio prouzrokovan personalnim rešenjem u Predsedništvu BiH gde je kao bošnjački član sedeo Haris Silajdžić.

„Odnose dve zemlje može da relaksira puna primena Istanbulske deklaracije čime bi došlo do uspostavljanja boljih bilateralnih odnosa, ne samo na ravni Srbija – Republika Srpska nego Srbija–BiH. Srbija bi trebalo da se pokaže kao konstruktivan akter u maratonskom procesu ustavnih promena u BiH”, smatra Đukanović.

Na pitanje šta bi Srbija trebalo da učini po tom pitanju, naš sagovornik kaže da se od Beograda očekuje da podrži eventualnu izmenu ustava BiH koji je donet u Dejtonu pre 15 godina, odnosno da podrži da se na nivou centralnih vlasti napravi institucionalni reinžinjering koji bi omogućio da institucije „jednim glasom” govore i sa EU i s NatO-om. Od BiH se traži da se ona kao država jednim glasom obaveže da će u perspektivi sprovesti ono što EU na putu ka punopravnom članstvu zahteva.

Prema Đukanovićevom mišljenju odnosi sa Crnom Gorom su u znaku bezuspešnih pregovora o dvojnom državljanstvu, statusa srpske zajednice i implementacije prava Crnogoraca u Srbiji. Priznanje nezavisnosti Kosova, ostaje mrlja u odnosima dve zemlje, ali ih, kaže Đukanović, suštinski ne ugrožava.

Upravo takav „galantan” stav Srbije prema onima koji su priznali nezavisnost Kosova, kako smatra Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, predstavlja problem.

„Koliko god Srbija želela da time ostavi dobar utisak, to ne rešava problem. Jer sve te bivše republike koje su priznale Kosovo su u istoj meri odbile da priznaju Srbiju u njenoj ustavnoj definiciji. Ako bi vodila računa o sebi, to je pitanje koje bi Srbija morala da otvori. Ali pošto mora više da vodi računa o spoljnim interesima ona žmuri nad tom činjenicom”, mišljenja je Jovanović.

On podseća da su Hrvatska i BiH tužile Srbiju za agresiju i genocid, a Beograd je iznuđeno na to odgovorio.

„Želja Hrvatske je da zadrži taj stepen naših razilaženja čak i kada uđu u EU. A EU to prihvata jer taj potez prema nama nije bio samo Hrvatski nego je učinjen uz saglasnost sa Zapadom kako bi se Srbija stavila na listu krive strane još izvesno vreme”, smatra Jovanović dodajući da zvanična politika Beograda može da pređe preko tih pitanja u interesu širih regionalnih konfederacija, ali ne može istorija, pamćenje i realni život jer će kad-tad problemi koji se stavljaju pod tepih isplivati.

J. Cerovina

B. Čpajak

-----------------------------------------------------------

Za 63,8 odsto građana Crne Gore Srbija je prijateljska zemlja

Koliko je „peglanje” političkih odnosa u regionu praćeno (ne)promenjenim stavovima građana pokazuje i Galupovo istraživanje koje je pokazalo da se na Srbiju kao prijateljsku zemlju najviše gleda u Crnoj Gori (63,8 odsto ispitanika), pa u Makedoniji (51,5 odsto), dok u Hrvatskoj takav stav ima 13,3 odsto ispitanih. Zanimljivo da kao neprijatelja Srbiju gleda 77 odsto ispitanika na Kosovu, 45,4 odsto u Hrvatskoj i 42,8 odsto u Albaniji. Kada je reč o građanima Srbije najviše ispitanika kao prijatelja je navelo Republiku Srpsku (81 odsto), Makedoniju (53,3 odsto) i Crnu Goru (38,4 odsto).

-----------------------------------------------------------------

Pozitivne ocene EK

. Generalna skupština UN je 9. septembra usvojila zajedničku rezoluciju, koju je predložila Srbija, a podržala EU, kao svoju reakciju na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Ova rezolucija uvažava sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde i pozdravlja spremnost Evropske unije da pomogne dijalog dveju strana; sam dijalog će biti faktor mira, bezbednosti i stabilnosti, a svrha dijaloga je da se unapredi saradnja, postigne napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša život ljudi.

. Odnosi s Hrvatskom dobili su nov podsticaj. Posle izbora predsednika Josipovića u Hrvatskoj, dva predsednika i drugi visoki zvaničnici sreli su se nekoliko puta, kako bilateralno, tako i na marginama regionalnih i međunarodnih događaja.

. Odnosi s Bosnom i Hercegovinom su se poboljšali. Srpski parlament je u martu 2010. godine usvojio deklaraciju kojom se osuđuju zločini u Srebrenici i poziva na presudu Međunarodnog suda pravde u vezi sa Srebrenicom.