Merkelova – knjigovođa Evrope

„Odlučuje se sudbina naše zajedničke valute.” „Nemci se pitaju da li će platiti dugove cele Evrope.“ Prvu, više nego upozoravajuću, rečenicu izgovorio je štedljivi ministar finansija u vladi Angele Merkel Volfgang Šojble. Druga rečenica zapravo je naslov na prvoj strani najtiražnijeg evropskog i nemačkog lista – „Bilda“.

Između ove dve krajnosti kreće se, zapravo i priča o odnosu Nemačke prema već viđenim problemima u evrozoni: Grčka, Irska, Portugalija ili onima koji su u najavi: Španija, Belgija, Francuska... Problemima koji bi mogli, ukoliko se na vreme ne „ugase“, da čak i potope evrozonu, a time i evro.

A u priči o spasavanju evra i evrozone skeptici u prvi plan izbacuju brojeve od kojih prosečnom Nemcu može da se samo zavrti u glavi: za spas Irske treba odvojiti 90 milijardi evra, pomoć Portugaliji iznosiće 50 milijardi evra, finansijska odbrana Španije mogla bi da košta i više od 300 milijardi evra. Posle navođenja ovih šokantnih brojeva evroskeptici u Nemačkoj postavljaju pitanje: a ko će sve to da plati. I odmah daju odgovor – Nemačka.

Ovaj horor scenario nije, na sreću, jedino nemačko viđenje onoga što se danas događa (ili što bi se uskoro moglo dogoditi) u evrozoni. Postoje i sasvim drugačiji „recepti” za siguran spas evrozone.

U jednoj žustroj TV debati, bivši predsednik Udruženja nemačke industrije Hans Olaf Henkel izjavio je, gotovo jeretički, da Francuska, zbog vidljivih ekonomskih slabosti, već odavno nije član evrozone i da bi trebalo napraviti dve evropske valute: jak i slab evro. Jak – severni evro – važio bi u Nemačkoj i zemljama Beneluksa kojima bi trebalo da se pridruže Danska i Švedska. Slab evro bio bi u upotrebi u južnim evropskim državama.

Šef diplomatije Gvido Vestervele, koji je i sam učestvovao u pomenutoj TV debati, odmah je reagovao upadicom da „odnosi Nemačke i Francuske ne smeju da budu poremećeni”.

„Ukoliko Francuska i Nemačka krenu odvojenim putevima to bi, na kraju, moglo da dovede i do njihovog trgovinskog rata”, upozorio je nemački ministar inostranih poslova, zaključujući da „evro jednostavno nema alternativu”.

U raspravu se uključio, veoma konstruktivno, i guverner centralne banke Nemačke Aksel Veber. Prvi nemački bankar – Veber je, istovremeno, i član Saveta guvernera Evropske centralne banke (ECB) – izjavio je da bi u slučaju najgoreg scenarija članice EU pristale da povećaju obim fonda za spasavanje ugroženih članica Unije – sa sadašnjih 750 milijardi evra (999 milijardi dolara) na 890 milijardi evra. Ova suma, smatra Veber, bila bi dovoljna da se u potpunosti pokriju finansijski problemi Grčke, Irske, Portugalije i Španije a da, pri tom, evro ne bude ugrožen.

Za Nemačku, međutim, ostaje ključno pitanje kako će „obolele” članice EU da se ponašaju i troše novac iz fonda za spas. A tu je u glavnoj ulozi nemačka kancelarka Angela Merkel. U državama koje kriza najjače „drma” – Grčkoj, Irskoj, Portugaliji pa i Španiji – nemačka kancelarka postala je zbog „tvrdih– stavova meta najoštrijih kritika. Mediji se naprosto takmiče ko će ružnije opisati i prozvati predsednicu nemačke vlade.

U ovim, nadasve, emotivnim kritikama provejava ipak i jedna nepobitna činjenica: bez Nemačke evrozona i evro, jednostavno, nemaju šansu da prežive. Angela Merkel je, izgleda, spremna da prihvati vodeću ulogu u kreiranju evro-budućnosti i po cenu da „zaradi” ružnije epitete od simpatične titule „knjigovođa Evrope”.

Žarko Rakić

----------------------------------------------

EU sporo reaguje na krizu

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Republika Irska do nedavno je bila sinonim za uspeh i razvoj evropskog projekta, a onda se suočila se sa teškom dužničkom krizom i rastućim deficitom. Irska vlada zatražila je pre desetak dana 90 milijardi međunarodne pomoći kako bi spasila državu od bankrota. Zašto je „keltski tigar” pao na kolena i da li sličan scenario preti drugim državama evrozone?

Irski model dobrim delom bio je zasnovan na niskim porezima na profit (12,5 odsto) koji su bili privlačni za američke kompanije. Poreska politika učinila je Irsku privlačnom za sve vrste biznisa. Od kompjuterskih korporacija do farmaceutskih kompanija, svi su išli u Irsku. U zlatno doba irskog poreskog raja čitavih 20 odsto bruto domaćeg proizvoda Irske dolazilo je od stranih kompanija.

Kevin Njumen, irski nezavisni finansijski ekspert i savetnik u Briselu, dobro je predvideo još letos da će Dablin pre ili kasnije zatražiti međunarodnu finansijsku pomoć.

„Sa propašću finansijskih fondova i banaka u SAD, irske banke izgubile su glavni izvor prihoda. Bum na tržištu nekretnina završio je u strmoglavom padu. Rizična ulaganja i suviše slobodna javna potrošnja jevtinog novca doveli su do kraha. A onda je država dala garancije. Normalno je bilo što su garantovali za depozite, ali vlada je otišla predaleko sa garancijama za dugove banaka i stvorila katastrofalnu situaciju. Verujem da je to bila politička odluka. Na kraju Dablin se okrenuo drastičnom smanjenju troškova i međunarodnoj pomoći što je dobro”, objasnio je Njumen.

On sada tvrdi da je red na Portugaliju da se bez odlaganja po istom pitanju obrati Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu.

„Portugalija i Španija veoma loše izgledaju u ovom trenutku. Naročito je loša situacija u Portugaliji”, naveo je Njumen i dodao da ni „Italija ne izgleda sjajno”.

Istovremeno, Evropska komisija i Portugalija odbacili su kao neosnovane tvrdnje da Brisel pregovara sa vladom u Lisabonu o finansijskoj pomoći.

„Mogu vam potvrditi da je to potpuno netačno”, izjavio je Žoze Manuel Barozo, predsednik EK i bivši portugalski premijer.

„Rekao bih da EU snosi dobar deo krivice zato što previše okleva. Šteta od odlaganja može da bude nemerljiva. Portugalija ima ogromne kreditne troškove, Španija takođe. Kada bih trebalo ukratko da opišem ponašanje EU u finansijskoj krizi, rekao bih – to je sporo, zaista veoma sporo. Čak i sada kada je voda došla do grla oni usporavaju umesto da napadnu. To je jedini način da reagujete – da napadnete dug. Da odmah namirite dugove, jer su oni svakim danom sve veći. Treba promeniti smer i strelicu ekonomije upraviti naviše. Potrebno je ostvariti kratkoročno dobre rezultate i strateški isplanirati oporavak. Finansijsko tržište ne prašta greške”, objasnio je Njumen.

On nije jedini koji tvrdi da su troškovi zaduživanja Portugalije i Španije preveliki i da je potrebno da međunarodne institucije odmah reaguju svojim mehanizmima pomoći. Od Portugalije, Španije, Irske Italije i Grčke, Brisel očekuje da u korenu srežu fiskalnu potrošnju, kao što su to učinili u Velikoj Britaniji i tako izađu iz finansijskog vrtloga koji preti da ih proguta.

Istovremeno nacionalne vlade tvrde da mere štednje moraju da budu praćene snažnim ulaganjima investitora. Svi se slažu da je najbolja vest u svemu da su nemačke banke u boljem stanju nego pre godinu dana.

Vladimir Jokanović

----------------------------------------------

Evrozona na „Mažino” liniji

Uzalud je Herman van Rompaj, predsednik Saveta Evrope, prošle sedmice tvrdio da su ga mediji pogrešno citirali.

„Svi moramo da radimo zajedno ako želimo da evrozona preživi ovu krizu. Ako evrozona ne preživi, neće ni Evropska unija”, izjavio je Van Rompaj tokom javne debate u Briselu.

Od izbijanja irske krize – druge unutar EU u poslednjih sedam meseci – globalni finansijski eksperti, berzanski spekulanti, ali i vodeći evropski zvaničnici, nižu mračne prognoze o sudbini evrozone.

„Evro je u izuzetnoj opasnosti nakon irske krize”, ocenila je nemačka kancelarka Angela Merkel utičući na najnoviji pad evra u odnosu na dolar.

„Nemačka kao da gubi osećaj za evropske ciljeve”, upozorava predsednik evrogrupe Žan-Klod Junker ne skrivajući zabrinutost za „mogući razvoj scenarija unutar bloka”.

S one strane Atlantika, Dominik Štros-Kan, izvršni direktor MMF-a i mogući predsednički kandidat na francuskim izborima 2012. godine, procenjuje da bi dužnička kriza u evrozoni mogla da raspoluti EU.

Možda se evrozona ove godine usput već raspala: agencije za kreditni rejting, naime, već su razvrstale članice monetarne unije u klase prihvatljivih i neprihvatljivih investicionih rizika, ističe „Fajnenšel tajms”.

U istom trenutku, članovi Upravnog odbora Evropske centralne banke – pred izbor novog predsednika 2011. godine – javno se sukobljavaju o profilu spasilačkog fonda EU nakon 2013. godine. Usput, niko ne zna koliko hipotekarnih gubitaka evropske banke još nisu prijavile finansijskim vlastima.

U tom očiglednom evropskom finansijsko-političkom košmaru, globalni investitori od izbijanja „grčke krize” masovno povlače novac sa oboda EU.

„Grčka je opitni kunić u rvanju berzi protiv Evrope ”, ocenio je zimus grčki premijer Jorgos Papandreu.

Sa nastupom „irske krize” – ulozi u „rvanju” drastično su porasli. Berze sada brutalno seciraju finansije članica evrozone i otvoreno se klade hoće li i dokle trusna monetarna unija preživeti.

Kako će se Francuska izboriti sa budžetskim deficitom od 8,5 odsto? Da li će Velika Britanija krajem 2010. stvarno zabeležiti veći deficit od Irske... nove su dileme investitora daleko od „južne periferije” evrozone, koje uveliko obaraju vrednost monete EU.

Razloga za zebnju izgleda ima napretek.

Strani privatni kreditori usmerili su preko 2.000 milijardi evra samo na finansijsko tržište Portugalije, Irske, Italije, Grčke i Španije.

Atina i Dablin već su se prijavili MMF-u za pomoć. Iz Berlina u međuvremenu već savetuju Portugaliji da se obrati Fondu ne bi li zaštitili Španiju.

„Za odbranu evrozone od špekulanata Španija je poslednja linija odbrane – ona simbolična Mažino linija”, ocenjuje pariski „Mond”.

Odakle će Španija iduće godine namiriti 192 milijarde evra duga koji prispeva na naplatu, prenosi dilemu investitora agencija Blumberg.

Nema šanse da će Španija zatražiti sanacioni program od EU ili MMF-a, insistirao je prošlog petka premijer Sapatero. Uprkos premijerovom zaricanju, troškovi servisiranja španskog duga dodatno su poskupeli krajem prošle sedmice.

„Berze uopšte ne veruju da je evrozona u stanju da obuzda dužničku krizu. Već tri članice evrozone (Grčka, Irska, Portugalija) isključene su sa međunarodnog tržišta hartija od vrednosti”, ističe američka Siti banka.

Upadljivo nesložni, zvaničnici EU još ne prihvataju da se dužnička kriza u isprepletenoj monetarnoj uniji već razlila, sa možda nesagledivim posledicama po Evropsku uniju.

Sudbonosno pitanje postaje – može li Evropa da objedini napore u sudbonosnom rvanju sa berzama.

Tanja Vujić