Žena predvodi hajku na šakale

Zrenjanin – U Banatu je objavljen rat životinji koju su Lale svojevremeno mogle da vide samo u školskim knjigama iz prirode i društva, a u novije vreme u specijalizovanim televizijskim emisijama. Lovci kažu da je pustare od Tise do Tamiša zauzeo šakal, predator srodan vuku, koga ovde do pre pet, šest godina nije bilo. Pošto pravi veliku štetu, protiv nezvanog gosta vodi se prava hajka a predvodi je jedna dama, Milena Romaneli, koja je sa grupom ovdašnjih lovaca od čelnika grada Zrenjanina zatražila pomoć.

Šakal se u ovom delu Banata razmnožava nezapamćenom brzinom, dok se u isto vreme smanjuje broj zečeva, fazana, retkih ptica i druge divljači koja krasi ceo kraj, a za tu pojavu je kriva upravo životinja čiji izgled varira između lisice i vuka.

Zamenik gradonačelnika obećao je da će se založiti da gradska uprava svakog lovca koji ustreli šakala nagradi sa pet hiljada dinara. Milena Romaneli, dugogodišnji lovac i upravnica lovišta „Begej“ čija 23 lovačka društva prekrivaju 126.000 hektara zemljišta između Tise, Begeja i Tamiša, kaže da šakal nije laka lovina.

– On je veoma lukav i pokretljiv, a jedini prirodni neprijatelj mu je vuk koga ovde nema, a hrane ima u dovoljnim količinama. Nismo mi protiv šakala iz čista mira. On nam potamani zečeve čiji se broj skoro prepolovio, a od šest hiljada fazana koji se svake godine veštački izlegu i puste u prirodu većina postanu njegov plen dok se još nisu ni navikli na slobodan život. Smanjio se i broj ptica koje se gnezde na zemlji u predelu Carske bare, sve je manje srneće divljači, skroz je potisnuo lisicu. Šakalu mora da se stane na put – rešena je Milena koja objašnjava zašto se stavila na čelo velike potere:

– Kada ujutro između četiri i pet sati vrebamo divlje svinje pored Tise, rečnom dolinom se razleže zavijanje mnogobrojnih čopora šakala i više nema čekanja. U Srbiji se svake godine ustreli oko 700 primeraka ove štetočine, mi smo prošle godine ubili 40, ove nešto manje, ali sezona se tek zahuktava. Prvi ulovljeni primerci, pre nekoliko godina, bili su teški od 10 do 12 kilograma. Svake godine su sve teži, a poneki sada dosegnu i do 20 kilograma – kaže dama koja se intenzivno bavi lovom već petnaestak godina, a lovstvu kao turističkoj grani posvećuje se još od 1979. godine kada je počela da radi u Ribarskom gazdinstvu „Ečka“.

Ona ističe da se od neprijatnog uljeza mora spasavati plemenita divljač koja se ovde zadržava vekovima. Lovačka asocijacija deli po 50 metaka svakom lovcu koji ide u hajke kako bi se pospešio lov i broj vrste koja ugrožava sve druge smanjio na razumnu meru. Svaki dan za municiju se obrati po 30 lovaca. 

Lov na šakala traži mnogo vremena, potrebna je terenska oprema i veliki su troškovi. Zato se i traži pomoć lokalne samouprave, a šakali više nisu samo problem lovaca. Ugroženo je i lovstvo kao privredna grana jer nema dovoljno divljači kojom je do sada ovaj kraj bio veoma bogat.

Šakal se u ovu pitominu doselio iz istočnog dela Srbije i vrlo brzo se odomaćio jer ovde ima dobre uslove. Nanosi velike štete drugoj divljači ali nije opasan za čoveka i prilično je plašljiv. Ipak, sve češće ga viđaju po selima uz reku Tisu gde ne preza da uđe i u dvorišta.

Đuro Đukić