Sveto se piše velikim slovom

 Nedavno je iz štampe izašlo nešto izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa Matice srpske iz 1993. godine, jedinog zvaničnog našeg pravopisa, o čemu smo već obavestili čitaoce. Ovom prilikom ćemo se zadržati na nekim izmenama koje donosi. Počećemo od velikog slova.

U starijem izdanju Pravopisa nije bilo dovoljno precizirano kako treba pisati veliko početno slovo verskih objekata koji u svom imenu imaju imenicu manastir, crkva, hram i sl. i ime svetitelja. Zato je ovo u praksi izazivalo nedoumice i vrlo neujednačeno se pisalo. U novom izdanju stoji da se imenice crkva, manastir, hram i sl. pišu velikim početnim slovom kao neispustivi deo naziva bogomolje (i kada su prva reč u nazivu). Kako se sada i atribut sveti kada je sastavni deo imena piše velikim početnim slovom, to će se nazivi crkava, hramova i sl. pisati na sledeći način: Crkva Svetoga Marka, Crkva Svetoga Nikole, Hram Svetoga Save, Crkva Uspenja (ali: Uspenska crkva, Nikoljska crkva). Da su ove imenice neizostavni deo imena, znamo već po tome što nikada ne kažemo: Bio sam u Svetom Savi ili: liturgija u Svetom Marku, nego: Bio sam u Hramu Svetog Save, odnosno: liturgija u Crkvi Svetog Marka.

Ovakvo pisanje podrazumevalo se i na osnovu starijeg izdanja Pravopisa, ali se moglo zaključiti samo posredno, na osnovu pravila koje je nalagalo da se prva reč imena građevine, objekta, spomenika i sl. piše velikim početnim slovom (Beli dvor, Savski most, Spomenik neznanom junaku i sl.), kao i iz pravila da se prva reč višečlanih „zaničnih“ imena piše velikim slovom.

U praksi se čuju i iskazi tipa: Velike vrednosti je Crkva Sveti Marko. Kako ovo nije crkva koja se zove Sveti Marko, već je crkva koja je posvećena Svetom Marku, takve rečenične konstrukcije nisu ispravne. Uz menicu crkva, hram i sl. treba da stoji genitiv: Crkva Svetog Marka.

Da podsetimo još jednom na novo pravilo da se atribut sveti (blaženi, hazreti) piše velikim početnim slovom kada je sastavni i neispustivi deo imena: Sveti Luka, Sveti Nikola, Sveti Sava, Sveti apostol Pavle, Sveti Franjo Asiški, Blaženi Jerolim, Hazreti Alija; ovako je i kada izraz kao celina ima karakter vlastitog imena: Sveta braća (Ćirilo i Metodije), Sveta Prečista (Bogorodica), Sveto trojstvo itd.

Velikim početnim slovom pišu se i imenice ulica, bulevar i trg kada su  deo imena: Ulica kralja Milutina, Ulica srpskih vladara, Ulica platana, Bulevar vojvode Putnika, Trg pobede. Prema izdanju iz 1993. moglo se pisati i ulica Njegoševa i Ulica Njegoševa, prema tome da li se imenica shvata kao deo imena ili samo kao najavna reč za ime (doduše, uvek je bolje reći Njegošev ulica).

Ostaje pravilo da se imenica ulica piše malim slovom kada je nema u zvaničnom nazivu (ako bismo je tu i upotrebili): Stanujem u ulici Zeleni venac ili Završeni su radovi u ulici Mirijevski venac, kao i u slučaju kada se njome najavljuje više ulica, tj. kada je upotrebljena u množini: Neće biti struje u ulicama Marka Kraljevića, Carice Milice i Beogradskoj.

Promena je bilo i u vezi sa spojenim i odvojenim pisanjem reči. Pomenućemo ovde samo jednu novinu. Dosadašnja praksa je bila da se udvojena ženska prezimena pišu sa crticom: Anica Savić-Rebac. Po najnovijem izdanju Pravopisa ova prezimena se pišu kao i muška – zasebno: Anica Savić Rebac, Ksenija Maricki Gađanski, Nada Popović Perišić.