Medvedev: Cinične ocene američkih diplomata

„Nismo paranoični i nećemo rusko-američke odnose vezivati za ovakvu vrstu otkrića (objavljivanje depeša američke ambasade u Moskvi na sajtu „Vikiliks”)”, izjavio je juče ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Relativno pomirljiva rečenica, međutim, samo je kontrateg na vagi ogorčenja koji je prvi čovek ruske države upotrebio posle razgovora sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem, juče u Jasnoj Poljani: „Ovakva otkrića su veoma slikovita, ona pokazuju svu meru cinizma takvih (diplomatskih) ocena kao i njihovo preovlađujuće mnoštvo u spoljnoj politici različitih država. U ovom slučaju na umu imam Sjedinjene Američke Države”, naglasio je Medvedev, dodavši da nema sumnje da će sve što se dešavalo u proteklih nekoliko dana sigurno štetiti spoljnopolitičkim kontaktima dve zemlje i „odraziti se na duh međusobnih odnosa”.

Bilo je ovo prvo reagovanje Medvedeva na objavljivanje američke diplomatske prepiske u kojoj je ruski predsednik ocenjen, kako stoji u pojedinim depešama, kao mlađi član tandema „Betmen i Robin” i kao „bleda i neodlučna osoba”, a njegova uloga u vođenju države poređena sa značajem obične – „čaše na stolu”.

Kako njegov stav ne bi ostao jednostran, Medvedev nije propustio da doda: „Kada bi, ne daj bože, do medija dospele ocene koje daju Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije i ruske specijalizovane službe, između ostalog i o našim američkim partnerima, verujem da bi zadovoljstvo bilo jednako veliko.”

Ipak, pitanje koje se neminovno nameće jeste: otkud ta vrsta kvalifikacija koje američke diplomate šalju centrali u Stejt departmentu. Ako prenebregnemo često isticani sindrom arogancije, karakterističan za rad američkih predstavnika izvan svoje zemlje, i dalje ostaje nedoumica – u čiju korist oni, u stvari, rade.

Jer pre svega nekoliko dana „Los Anđeles tajms“ je objavio kolumnu iz pera Dojla Makmanusa pod naslovom „Učinite to zbog Dmitrija, neće škoditi”. U tekstu se naveliko objašnjava zašto bi američki Kongres, u kojem odnedavno glavnu reč vode republikanci, trebalo da ratifikuje dogovor o strateškom naoružanju START, koji su utanačili predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Dmitrij Medvedev.

Cela priča zasnovana je na bojazni američke administracije da bi, u slučaju odbacivanja ratifikacije, to otvorilo put ruskom premijeru Vladimiru Putinu da se posle predsedničkih izbora 2012, ponovo vrati na čelo najveće države na svetu. U situaciji kada Amerikanci, uprkos protivljenju Rusije, ne odustaju od namere da u Evropi izgrade svoj protivraketni štit, ostanak Medvedeva na sadašnjoj funkciji očigledno se vidi kao – „manje zlo”.

„Predsednik Medvedev je učinio veliki napor da Rusiju usmeri u pravom pravcu”, izjavio je Obama na nedavnom samitu NATO-a u Lisabonu, zalažući se za što hitnije usvajanje START-a. „Veoma je važno da nakon jednog ovakvog dogovora partnera ne ostavimo na cedilu”, naglasio je američki predsednik.

Slično je u Vašingtonu govorio i potpredsednik Džo Bajden: „Medvedev je uložio sve što je mogao u ovom smislu. Ko zna šta bi na njegovom mestu učinio Putin. Moja pretpostavka je da sigurno ne bi išao ovako daleko”, zaključio je Bajden.

„Los Anđeles tajms” je, međutim, poziv kongresmenima „preveo” na prizemniji jezik: „Ako ne želite da ratifikujete dogovor zbog njega samog, a nećete to da učinite ni zbog Obame, onda učinite zbog Dmitrija – on je najbolji prijatelj kojeg imamo u Kremlju!”

Ako posle svega dodamo i ocenu premijera Vladimira Putina, izrečenu u intervjuu novinaru Si-En-Ena Lariju Kingu, da bi bilo „glupo da SAD ne ratifikuju dogovor na kojem su same insistirale”, postavlja se pitanje šta to radi američki ambasador u Moskvi Džon Bajerli kad Medvedeva poredi sa – „čašom na stolu“?

------------------------------------------------------

U čijim je rukama volan

Kako podseća ruska internet agencija „Njuzru”, američki ambasador u Moskvi Džon Bajerli je još u februaru ove godine voleo da prepričava jedan ruski vic: „Ulazi Medvedev u novi automobil, seda na mesto vozača, osvrće se po kabini, posmatra komande, pedale, ali nigde ne vidi volan. Okreće se Putinu i pita: ’Vladimire Vladimiroviču, a gde je volan?’ Putin iz džepa vadi daljinski upravljač i kaže: ’Ja ću da vozim!’”