Tesla bi se radovao internetu

EKSKLUZIVNO
(Od našeg stalnog dopisnika)
Njujorčanka Samanta Hant četiri godine proučavala je život Nikole Tesle, obilazila podrume hotela „Njujorker”, pet spratova pod zemljom, putovala po Americi, razgovarala s fanaticima iz klubova sa imenom najpoznatijeg srpskog Njujorčanina… Njen roman „Pronalazak svega drugog” („The Invention of Everything Else”) pojaviće se u američkim knjižarama u prvoj polovini februara. Za prvu knjigu, „Mora” (The Seas)mlada književnica dobila je nagradu „najbolja ostvarenja mladih književnika ispod 35 godina” Nacionalne fondacije za knjigu. Autorka je nekoliko zbirki kratkih priča, a njena proza redovno izlazi u časopisu „Njujorker” u kome sarađuju najbolji i najslavniji pisci današnjice. Kritika s nestrpljenjem očekuje roman o Tesli, a Samantu Hant uspeli smo da pronađemo u Njujorku gde obavlja poslednje pripreme pred turneju po Americi. I pored toga što je proučila i iščitala sve što se danas u Americi može saznati o Nikoli Tesli, ona se odlučila da umesto još jedne biografije napiše fikciju. Nije jedina koja je u ovom naučniku našla inspiraciju za umetničko delo. Ali je možda jedina u Americi koja se tako predano posvetila istraživanju nepoznatih detalja iz njegovog života, pokušaju da zaviri u način na koji je Tesla razmišljao…

Kako ste došli na ideju da napišete roman o jednom naučniku?

Nisam o Tesli učila u školi jer na žalost američka deca kroz školovanje, nemaju priliku da saznaju mnogo o velikim ljudima iz nauke, pa ni o samoj nauci. Tesla je 58 godina proveo u ovoj zemlji, i on je pravi istorijski junak. Desilo se, najzad „da potpuno slučajno saznam za njega. Bila sam u jednom muzeju umetničkih ostvarenja i tamo sam naišla na belešku o bioskopu Džejmsa Džojsa koji se zvao Volta. I ranije sam čula za ovaj dablinski bioskop, ali sam želela da saznam nešto više. Negde na putu između muzeja i kuće „Volta” se preokrenula (permutovala) u Tesla – izgledalo je kao da se to desilo samo od sebe. Mora ipak da je njegovo ime oduvek lutalo mojom glavom. Kada sam shvatila šta sve ne znam o Tesli, odmah sam poželela da napišem roman. U to vreme već sam pisala kratke priče o drugim naučnicima… Izgledalo je da će se Tesla savršeno uklopiti u taj kratki opus.

Napisali ste duboko poetičan roman, šta Vas je privuklo Teslinoj duši?

Za mene kao pisca, neodoljivi su ti fantastični neobični detalji iz njegovog života. Nisam mogla da odolim, kao posvećenik u fikciju, činjenicama da je najveći deo svog života proživeo u hotelskim sobama Njujorka, nikad se nije ženio, obožavao golubove, da je sanjao o fotografijama misli, i da je to isti čovek koji je svetu doneo naizmeničnu struju i radio. Teslin život učinio mi se tako duboko poetskim, da sam prosto osetila neodoljiv poriv da ga zapišem na svoj način.

Dugo ste i strpljivo proučavali činjenice i fikciju o Tesli u Americi. Možete li da nam kažete šta je za Vas bilo najzanimljivije otkriće?

Toliko toga je napisano o Tesli, da nisam sigurna da li sam u stanju da dodam ijednu istorijsku činjenicu njegovoj biografiji. Mnogi magični detalji su već opisani. Uživala sam međutim u člancima koje je pisao za „Senčeri magazin” i u poeziji koju je prevodio sa srpskog. Počela sam da odlazim na mesta u Njujorku gde je Tesla živeo, večeravao ili radio… Uzbudljivo je stajati na istom mestu gde je on (kao i milioni drugih) stajao. Ushićena sam što je čovek koji je za mene „superheroj” ili mit zaista postojao, i što je živeo u mom gradu.

Da li je on za Vas i posle „Pronalaska svega ostalog” ostao tajna?

Tesla je za mene ostao misterija. Hrvatska rediteljka Helena Bulaja pitala me je da li bih, da mogu, putovala u prošlost i lično srela Teslu. Rekla sam joj da bih se plašila da se lično sa njim upoznam. Valjda me zastrašuje njegova inteligencija. Ali volela bih samo da ga pratim iz prikrajka, dok šeta Njujorkom. Volela bih da mu čujem glas, da vidim kako je stvarno izgledao…
Verujem da je imao natprirodnu intuiciju i snagu percepcije kakvu obični ljudi nemaju. Senzibilitet mu je omogućavao da se bolje i jače usredsredi na temu, a da istovremeno posmatra i vidi jasnije nego drugi. U tom smislu ja u Tesli vidim i umetnika i pronalazača.
 

Na početku „Pronalaska svega ostalog” čitaoci se prebacuju u Njujork početkom dvadesetog veka, a Nikola Tesla razgovara sa golubovima. Slično u svom prvom romanu „Mora” uvodite magični duh okeana i sirena. Ipak vi niste sledbenik latinoameričkog magičnog realizma?

Ne volim da mislim da pišem o magiji. Ali uvek su me zanimale misterije i oni pisci koji umesto da ih rešavaju, ukazuju na još veće tajne. Jedan od njih je Haruki Murakami. Svet jeste misteriozno mesto. Nauka i priroda su čudnije nego bilo koja magija ili trik. Zanimaju me eksperimenti britanskog biologa Ruperta Šeldrejka. On proučava fenomene kao što su „zašto uvek znamo kad nas neko gleda ili posmatra” ili „zašto kad razmišljamo o nekom prijatelju s kojim smo izgubili svaku vezu, uspevamo da ga iznenada sretnemo”. Ovaj naučnik bi voleo da dokaže da ti fenomeni za koje se svi slažemo da postoje, ne nastaju nekom magijom ili koincidencijom, već da su proizašli iz biologije, iz ćelijskih reakcija. I ja želim da pišem na sličan način.
 

U knjizi Tesla tvrdi da je komunicirao sa marsovcima. Kada bi to danas neko rekao, otpisali bi ga kao „s uma sišavšeg”?

To je tvrdio i u svom stvarnom životu. Tesla je bio vrlo otvorenog uma. Jednostavno nije upotrebljavao toliko filtera između misli i reči. Mnogi su na žalost i onda smatrali da su takvi ljudi ludi.
 

Epigraf „Sve što može da se pronađe, pronađeno je” podseća na čovekovu težnju da uvede red u univerzum koji ne možemo da kontrolišemo ili razumemo?

Nagon za stvaralaštvom nas čini ljudima. Bilo da se stvaraju bebe, ili „aj-foni”. To nas povezuje sa beskonačnim, sa neobjašnjivim. Mislim da bi se Tesla rastužio kad bi nas danas video. Koliko je svađa oko autorskih prava, koliko je malo ostalo od prave nesebične stvaralačke ideje u čoveku. Gde su danas naučnici kakav je bio Tesla. Mi ih ne vidimo, možda su njihovi geni uništeni kapitalističkom pohlepom. Možda tek treba da se rode. Ali sigurna sam da bi se Tesla mnogo radovao Internetu. To je tako „teslinski” pronalazak.

Tesla, onakav kakvog ga vidimo u vašoj knjizi, živi u svom izolovanom svetu?

Tesla je verovao u osamu. Pisci i umetnici mogu da imaju supruge, ali pronalazači ne mogu da se žene. Možda je osama jedini način da ostaneš otvoren i pošten. Svakome ko želi da stvara potreban je prostor za razigravanje duha… To nije usamljenost.

-----------------------------------------------------------

Teslina soba u „Njujorkeru”

Roman Samante Hant dešava se poslednje godine života Nikole Tesle u sobi 3327 hotela „Njujorker” gde je živeo deset godina do svoje smrti 1943, opisujući te dane slavnog naučnika i kroz njegovo poznanstvo sa mladom sluškinjom. Kada je hotel 1930. godine izgrađen, bila je to jedna od najlepših građevina art dekoa u Njujorku. Koštao je 22 miliona dolara, imao je 2500 soba, najveći frizerski salon, najveću kuhinju, vešernicu i telefonsku centralu na svetu napajajući se električnom centralom u podrumu ove četrdesetospratnice. Tesla je živeo na 33. spratu, a broj sobe je pažljivo izabrao po matematičkoj jednačini: tri na kub jednako je 27. Danas je „Njujorker” hotel srednje kategorije za turiste, a svako ko na vreme napravi rezervaciju može da odsedne i u Teslinoj sobi na trideset trećem spratu.