„Gospodin sa dairama" menja rok muziku

Kada je pisao kompoziciju „Mr. Tambourine Man“ (najpribližniji prevod bi glasio: „Gospodin sa dairama“), Bob Dilan verovatno nije ni slutio da će time omogućiti jednoj rok grupi da, praktično preko noći, dospe na sam vrh svetskih top-lista. Još manje je mogao da pretpostavi da će ova kompozicija pokrenuti jedan sasvim novi muzički pravac nazvan – „folk-rok“. Momci kojima je Dilanovo delo donelo sreću zvali su se pomalo čudno – „The Byrds“, i što je najinteresantnije, u trenutku kada je sniman „Gospodin sa dairama“ (12. aprila 1965) nisu ni postojali kao bend.

„Povedi me na putovanje svojim magičnim brodom, moja osećanja su nestala, ruke ne osećaju dodir, noge su mi previše utrnule da bih mogao da hodam, sačekaj samo da pokrenem pete da krenem u lutanje... Spreman sam da pođem bilo kuda, da se izgubim u toj paradi. Baci svoje plešuće čini pred mene, obećavam, slediću ih...“, deo je stihova, i to onaj koji su koristili „Byrds“. Jer, za razliku od njih, Dilan u svom originalnom izvođenju koristi čak četiri strofe, što kompoziciju pretvara u istinsku priču. Ipak obe verzije su dospele u kolekciju najboljih rok kompozicija koju je sačinio ugledni američki muzički časopis „Rolingston“ („Rolling Stone“).

Kako tvrde muzikolozi, „Gospodin sa dairama“ je privukao pažnju slušalaca pre svega zbog svoje nadrealističke atmosfere duboko prožete uticajima francuskog pesnika Artura Remboa i italijanskog režisera Federika Felinija. Poneko je ovde „čuo“ poziv na upotrebu droga, konkretnije LSD-a, apel pevačevoj muzi, religioznu interpretaciju... U tom mnoštvu različitih viđenja nije ni čudno što su obe verzije, i Dilanova i od „Byrdsa“, ovenčane najvećom muzičkom nagradom – „Gremi“.

Kao što smo naveli na početku, „Gospodin sa dairama“ nije samo omogućio jednoj grupi da stigne na vrh svetskih top-lista, nego je u 1965. i 1966. pokrenuo sasvim nov pravac nazvan – folk-rok – čija glavna odlika je bila mešanje rok ritma i „raspevane“ gitare sa 12 žica sa specifičnom poetikom prožetom socijalnim temama. Svi originalni članovi „Byrdsa“: Džon Mekgin, Džin Klark, Dejvid Krozbi, Kris Hilman i Majkl Klark potekli su iz američkog folk pokreta. Uticaj koji je u SAD stigao sa druge strane Atlantika, sa grupama kao što su bili „Bitlsi“, „Rolingstonsi“, „Dejv Klark fajv“ i slični, naterali su američke folkere da se okrenu čvršćem zvuku i ozbiljnijoj upotrebi električnih instrumenata. Upravo stoga, termin „folk-rok“ prvi put je u muzičkoj literaturi pomenut kao „izum“ „Byrdsa“.

„Gospodin sa dairama“ i sve što je posle njega usledilo uveli su rok muziku, ali i druge oblike rok umetnosti, u jedan izuzetno kreativan period koji je svoj vrhunac doživeo na velikim otvorenim koncertima, organizovanim u to vreme širom SAD i Evrope. Ali, više od toga, folk-rok je naterao umetnike sa neengleskog govornog područja da se, takođe, okrenu sopstvenim muzičkim korenima i stvore čitav niz kompozicija sa izraženim elementima lokalnog narodnog muzičkog stvaralaštva.

Zahvaljujući univerzalnoj poruci folk-roka, mi u Srbiji dobili smo muziku grupa „S vremena na vreme“, „Suncokreti“, „Smak“, „Dah“, „Korni grupe“... kao i, univerzalnog, „Bijelog dugmeta“.