Biti ili ne biti „frend" sa đacima

Kada našem nastavniku stigne zahtev učenika da mu bude prijatelj preko Fejsbuka, da li će ga prihvatiti ili odbiti zavisi isključivo od njega. Dragana Samardžija, profesorka latinskog iz Beograda, dodaje na listu samo bivše učenike, dok Zoran Milojević, profesor informatike iz Bora, preko ličnog profila prati život đaka kojima je razredni, a svima ostalima zadaje zadatke na posebnoj stranici Fejsbuka „Časovi informatike“.

U SAD, kolevci mreže koja je za šest godina stigla do pola milijarde članova, nemaju svi nastavnici taj izbor. Neke granice sajber-prijateljstva pomerene su predaleko, zbog čega su školske uprave osetile potrebu da reaguju. U Nortonu u državi Masačusets nastavnicima je odnedavno zabranjeno da se sprijateljuju sa đacima preko društvenih mreža, a u jednom okrugu na Floridi za to im je potrebna dozvola roditelja.

Prošlog meseca tri njujorška nastavnika su dobila otkaz zbog neprimerenih veza preko Fejsbuka. Jedan je napisao „ovo je seksi“ ispod fotografije učenice. U drugom slučaju veza se sa mreže preselila u realnost. Komentar profesora „Retardiran si, ali te volim“ i fotografija nastavnice sa striperom doveli su do suspenzije. Bilo je i nepriličnih fotografija nastavnika kako „grle“ flašu.

I Zoran Milojević svojevremeno se našao pred dilemom biti ili ne biti „frend“ sa učenicima.

– Primetio sam da đaci više vremena provode na Fejsbuku nego u učionici i da su tamo bolje koncentrisani. Došao sam na ideju da im uvučem nastavu na Fejsbuk. Tamo im postavljam linkove sa zadacima, pa ne mogu da se izvade ni kad ne dođu u školu zbog bolesti, jer ja vidim da su bili na Fejsbuku – kaže Milojević (35), autor bloga skolskidnevnik.net, popularnog i među nastavnicima i među učenicima.

– Postoji ipak zamka koja može biti opasna za nastavnike. Neke koleginice su stavljale slike sa letovanja, pa kada su počeli da pristižu komentari učenika, sve su izbrisale – kaže Milojević, koji radi i u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pri Ministarstvu prosvete.

Ako bi se desilo da na Fejsbuku osvane fotografija sa žurke na kojoj se malo više opustio, mladi profesor kaže da ne veruje da bi bilo komentara, jer se „autoritet prvenstveno gradi u učionici“.

Sociolog Dalibor Petrović ističe da je Fejsbuk ukinuo granicu između privatnog i javnog i da mi sada imamo problem da je ponovo uspostavimo.

– Koliko je moralno da nastavnici i učenici budu prijatelji ne mogu da kažem, ali osnovni problem je gubitak privatnosti. Ja kao asistent imam zahteve od studenata za prijateljstvo, odobravam ih, ali cena toga je da ne objavljujem privatne fotografije – dodaje Petrović, asistent na Saobraćajnom fakultetu i FON-u.

Za razliku od Zorana Milojevića, koji kao razredni starešina prati svoje đake preko Fejsbuka, „jer tamo iznose sve emocije i dešavanja“, Dragana Samardžija, profesorka latinskog u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji, ima pravilo da za prijatelje prihvata samo bivše učenike. To je ipak ne sprečava da koristi pogodnosti novih tehnologija. Ne mora da bude s đacima prijatelj da bi im poslala neku važnu poruku.

– Kad mi je nešto hitno, šaljem im poruku preko Fejsbuka, jer znam da će to prvo da pročitaju – kaže Dragana. „Frendovanjem“ bi, misli ona, ipak narušila odnos profesor–učenik. Ali zato među 450 prijatelja ima mnogo bivših učenika. Ponekad, kaže, mora da se umeša u neku njihovu raspravu, posebno ako vidi da su zastranili u radikalnim „fašističkim stavovima“.

Koliko god pojedini roditelji i nastavnici negodovali zbog toga što čak i osnovci provode mnogo vremena na Fejsbuku, Milojević smatra da je to prosto jedna evolucija druženja.

– Nekad smo bili ceo dan na telefonu, pa smo prešli na SMS. Danas je tu i Fejsbuk. To ne možemo da izbegnemo, ali mi nastavnici i roditelji ne treba da budemo van toga. Treba da objasnimo deci kako da izbegnu potencijalne opasnosti i da čekamo da opsesija prođe, jer Fejsbuk je kao i sve drugo, prolazan trend.