Hakeri, vratite mi profil

„Pristajete na transfer i obradu vaših ličnih podataka u SAD.“

Ovako glasi tačka 16 Izjave o pravima i obavezama članova Fejsbuka koja se specijalno odnosi na korisnike van SAD. Pomisao da se tolika količina podataka obrađuje na nekom mestu u Americi bila je dovoljna da se stvori još jedna popularna teorija zavere – da iza Fejsbuka stoji CIA.

Slobodan Marković, specijalni savetnik ministarke za telekomunikacije, odlučno odbacuje tu teoriju.

„Onda isto tako možete da kažete da iza celog Interneta stoji CIA“, kaže Marković.

Ipak, podaci koje bez mnogo razmišljanja ostavljamo mogu da budu „obrađeni“ na drugom mestu, uz sasvim konkretnu štetu.

„Još dva dana do zasluženog odmora... Španijo, dolazim!“ Ovakva poruka na statusu (prozorčiću u koji upisujemo šta trenutno radimo i kako se osećamo) može da izazove zavist prijatelja i – navalu provalnika, upozoravaju stručnjaci za bezbednost.

Osiguravajuća društva u Velikoj Britaniji kažu da nije daleko dan kada će zahtev za naplatu biti odbijen ukoliko se otkrije da je neko nesmotreno ostavio na društvenim mrežama podatke koje provalnici mogu da zloupotrebe.

 „Da li ćete vi nekom koga prvi put vidite na ulici reći puno ime i prezime, s kim živite, koji vam je kućni broj telefona ili da odlazite na odmor a stan ostaje prazan. Takve postove ne treba ostavljati ni na Internetu“, upozorava samostalni policijski inspektor Radoje Vuković iz Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala SBPOK-a.

On ističe da lica mlađa od 18 godina naročito treba da obrate pažnju kakve podatke stavljaju na Internetu, jer postoje ljudi koji će iskoristiti njihovu naivnost. Prikazaće se kao dobri prijatelji, drugari u nevolji koji će vam doplatiti kredit za mobilni ako ste se požalili na besparicu, ali nikada ne možete biti sigurni ko se nalazi s druge strane ekrana.

Iako je lažno predstavljanje zabranjeno, seksualni predatori se često predstavljaju kao tinejdžeri željni druženja i izlazaka.

Apsolvent žurnalistike iz Beograda Z. S. sproveo je sopstveno malo istraživanje o Fejsbuku tako što je napravio dvadesetak lažnih profila. Pod izmišljenim imenima i sa slikama pronađenim na stranim sajtovima igrao je ulogu penzionerke, urbane beogradske devojke, šezdesetogodišnjaka koji ima lice s poternice... Premda je to što je radio nedozvoljeno, dokazao je ono što mu je bila namera: da Fejsbuk vrvi od lažnih profila i da su ljudi spremni da prihvataju zahteve za prijateljstvo potpuno nepoznatih ljudi.

U svetu je uhvaćeno puno seksualnih napasnika koji su žrtvu upoznali preko Fejsbuka. Kod nas je proletos muškarac iz Vrbasa uhapšen zbog silovanja žene koju je upoznao na ovaj način.

Šta u takvoj situaciji treba da rade roditelji? Mogu da postave uslov „ako hoćeš na Fejsbuk, moraš me prihvatiti za prijatelja“, ali ni to nije garancija da će decu zaštititi od svih pretnji. Dešava se da klinci otvore dva profila, jedan zvanični za roditelje, a drugi pod nadimkom za društvo. Druga mogućnost je da zajedno preko sajta kliknibezbedno.rs Ministarstva za telekomunikacije saznaju da izreka „nije zlato sve što sija” važi i za Internet. Tamo ih očekuju razni korisni saveti, između ostalog da se sa nepoznatima ne ugovara sastanak uživo čak ni ako su „frendovi“ sa Fejsbuka.

Glumac Branislav Lečić trudi se da svoju decu tinejdžere kroz razgovor upozori na rizike.

„Proveravam sve sa njima, čovek mora da bude oprezan. Mislim da razgovor pomaže. Ivan je osmi razred, prošao je tu fazu i sada više komunicira sa knjigom. Ali ćerka Ana je šesti razred i to je uzrast u kom se Fejsbuk prilično koristi“, kaže Lečić.

Popularnu društvenu mrežu su pored seksualnih napasnika zaposeli i otimači profila sa raznim motivima. Preuzevši profil studentkinje I. M. iz Bora, Makedonac albanskog porekla se prošle godine obratio njenom prijatelju na Fejsbuku i tražio da hitno preko Vestern uniona uplati 150 evra „za operaciju drugarice u Makedoniji“. Prijatelju je ovaj zahtev bio čudan. I. M. mu nije bila bliska drugarica, zatim, obratila mu se pogrešnim imenom, a kada je rekla da novac uplati na ime Esral Salji u Makedoniji sumnje više nije bilo da je u pitanju pokušaj prevare. O ovom slučaju je pisao sajt FacebookSrbija.com kome su se obratili i devojka kojoj je profil otet i momak kom je haker pokušao da izvuče novac.

„To nisu pravi hakeri, to su deca koja pecaju lozinke preko lažnih sajtova koji liče na Fejsbuk. Osoba čiji je profil otet obično putem prijatelja kontaktira svoj stari profil. U određenim situacijama cilj otimača je u stvari ucena, gde pokušava da od žrtve iznudi novac ili čipove za poker. Bez čuđenja, ovo zaista rade“, kaže Miloš Petrović, urednik ovog sajta.

Mladi koji bez profila na ovoj mreži „kao da ne postoje“ spremni su da pokleknu pred ucenjivačem. Često i ne čekaju da im se obrati, već odmah nude koliko mogu da bi došli do svog digitalnog leksikona.

„Hakeri, javite se, platiću 3000 dinara da mi vratite profil, tamo su mi važne osobe i slike“, napisao je izvesni Marko na jednom od foruma.

Da Fejsbuk može da zagorča budućnost oživljavajući i davno zakopanu prošlost pokazuje slučaj jedne gospođe koja se takođe obratila Petroviću.

„Još pre nego što je napravila profil na Fejsbuku ona je preko četa ostvarila kontakt sa jednim čovekom iz Alžira. Kada su kasnije oboje otvorili naloge i postali prijatelji na Fejsbuku, on je pokušao da je uceni. Tražio joj je 2000 dolara da ne objavi kompromitujuće fotografije do kojih je došao u eri pre Fejsbuka“, priseća se Petrović, kome se žrtve obično obraćaju jer pogrešno veruju da je administrator srpskih stranica Fejsbuka.

Jelena Kavaja(/slika2)