Pomeranje „gvozdene zavese"

Zapadna vojna alijansa je spremna da u najkraćem mogućem roku protiv Rusije pošalje devet divizija iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i Poljske. Istovremeno, nemačke luke, kao i one na severu Poljske, moraju da budu spremne da prihvate jedinice mornaričke pešadije, kao i američke i britanske borbene brodove.

Tako, između ostalog, stoji u dokumentu koji je zahvaljujući ekipi „Vikiliksa” izašao na videlo.

Sva pomenuta oružana sila dejstvovala bi u okviru plana „Orao zaštitnik“, definisanog sredinom decembra prošle godine, a koji za cilj ima zaštitu Poljske od eventualnog napada sa ruske strane.

Plan je proširen i obuhvata i zaštitu baltičkih zemalja, Estonije, Letonije i Litvanije. „Gvozdena zavesa“ nije uklonjena, samo je malo pomerena.

Kako je preneo „Gardijan“, odluku o razradi plana mogućeg reagovanja na rusku agresiju u Evropi doneta je na insistiranje Vašingtona i Berlina čime je „stavljena tačka na višegodišnje sporove na Zapadu, a koji se tiču, pre svega, odnosa prema Rusiji Vladimira Putina”.

Razrada planova „odbrane od ruske agresije“ ubrzana je u vreme kada je na čelo Rusije došao Dmitrij Medvedev. To znači da nije važno ko je pravi gazda u Rusiji. Važno je da u zapadnim prestonicama i dalje misle da po njih ta zemlja predstavlja – stalnu pretnju.

Sve pomenuto u velikoj meri odudara od upornih zaklinjanja nadležnih u centrali NATO-a u Briselu da na Rusiju više ne gledaju kao na protivnika.

„Resetovanje“ odnosa između SAD i Rusije, koje su promovisali predsednici Barak Obama i Medvedev, trebalo je da potvrdi ovakvu novu politiku. Svakodnevica pokazuje da, u tom smislu, ima previše spoticanja.

Ratifikacija Dogovora o smanjenju strateškog naoružanja sa strane Amerikanaca visi o koncu. Na samitu NATO–Rusija u Lisabonu postignuta je saglasnost o saradnji dve strane, ali više na nivou dobre volje nego sa konkretnim detaljima. Alijansa je, istom prilikom, ponovila poziv Ukrajini i Gruziji da joj se pridruže, što Moskva tumači kao direktno zadiranje u njene strateške interese.

Najnovije otkriće da su i pribaltičke države „pokrivene“ američkim odbrambenim kišobranom moglo bi i ono što je do sada postignuto na planu mirenja dve strane opasno da dovede u pitanje. Kako je preneo Bi-Bi-Si, zvaničnicima pribaltičkih država je iz Vašingtona poručeno da „drže jezik za zubima“, i odbrambeni dogovor čuvaju u strogoj tajnosti, pošto bi njegovo obelodanjivanje moglo da ugrozi i samo „resetovanje“ do kojeg je Beloj kući očigledno i te kako stalo.

Priča o „poverenju“ koje vlada između Vašingtona i Moskve začinjena je ovih dana i otkrićem da su nadležne službe i diplomatija SAD početkom 2009. sačinile pozamašan spisak objekata raspoređenih na svim tačkama naše planete za koje se smatra da bi mogli da budu važni po američku bezbednost.

Šta posle svega preostaje zagovornicima „resetovanja“ rusko-američkih odnosa? Da li je međusobno poverenje koje su uspostavili Obama i Medvedev bazirano na ličnim simpatijama ili objektivnim okolnostima? I da li bi stisak ruke pomenute dvojice bio jednako čvrst da je Džulijan Asanž ono što objavljuje ovih dana mogao svetu da predoči u prvoj polovini ove godine?

Slobodan Samardžija