Predsedavanje EU u senci nacionalizma

Budimpešta – Vlada u Budimpešti obećava da će se angažovati u borbi protiv finansijske i energetske krize. Osim toga, ona namerava da pomoću „Dunavske strategije” poboljša saradnju u oblasti ekologije i infrastrukture u zemljama kroz koje teče Dunav.

Viktor Orban je u maju drugi put posle 1998. došao na vlast. Ovaj desničarski populista je u evropskim medijima ismejavan kao „Putin mađarske puste”, kao neko ko vodi zemlju u pravcu diktatorske države, neguje nacionalizam i ne haje za evropsku politiku štednje. Činjenica je da Orbanova stranka Fides raspolaže jasnom dvotrećinskom većinom u parlamentu i da mađarski premijer i ne pomišlja da u Evropskoj uniji igra sporednu ulogu. To se poklapa s tim što Mađarska od 1. januara preuzima ulogu predsedavajućeg Evropskoj uniji.

Vlada sada neumorno pokušava da rasprši sumnje evropskih partnera što se tiče ozbiljnosti i namera Mađarske. Tako je ministar spoljnih poslova Janoš Martonji požurio da ubedi austrijske novinare u Mađarskoj da ga ocene stranih medija ne mogu izbaciti iz takta.

Deviza Mađara za njihovo predsedavanje EU je stoga jednostavna: oni u prednji plan stavljaju „snažnu Evropu” – a pod time se svašta može podrazumevati.

Treba, najpre, privesti kraju ono što su drugi ostavili nedovršeno. A to nije malo: rešavanje krize evra, donošenje budžeta EU, ukoliko do kraja godine ne dođe do nekog drastičnog pomaka, završetak procesa prijema Hrvatske i, što je prilično iluzorno, širenje šengenskog prostora na Rumuniju i Bugarsku, kao i bolja politika prema Romima (i iz sopstvenih interesa). I to nije sve. Mađarima je veoma stalo do „Dunavske strategije”. Po uzoru na „Baltičku strategiju”, oni žele da poboljšaju saradnju u oblasti ekologije i infrastrukture u podunavskim zemljama. Tu spada osam zemalja članica EU, kao i šest koje nisu članice, na primer, Hrvatska i Srbija.

U 40 projekata, za koje Mađari priželjkuju blagoslov Evropske komisije i pre svega novac iz regionalnih fondova, spadaju mere protiv produbljivanja Dunava i zaštita od poplava.

Da li Mađarska na taj način namerava da stekne političku težinu naspram već postojećih sila EU? Nema ni govora, požuruju Mađari da nas razuvere.

Druga velika tema je pitanje energetske sigurnosti. Mađari ne žele da se ponovi gasna kriza do koje je dolazilo poslednjih godina zbog konflikta između Rusije i Ukrajine. Za to nisu potrebni sasvim novi izvori ili veliki projekti, već evropski razgranat sistem gasovoda. To stvara u slučaju potrebe mogućnost pružanja pomoći, a i veću konkurenciju. Tako barem glasi ideja.

Ali kako stoje stvari sa populističkim nacionalizmom? Mađarska je sa svojom ponudom da svim Mađarima koji žive u inostranstvu dodeli pasoše izazvala veliku pometnju, pre svega u Slovačkoj.

Martonji ublažava situaciju. Ne radi se o pridobijanju masa. SAD, Južnoafrička Republika ili Izrael nisu imali problema s tim. A ako neka država iz pravnih razloga ima nešto protiv toga (Austrija, na primer), onda će to oni uvažiti.

Gergelj Prele nije tako pomirljiv. Za zamenika državnog sekretara u ministarstvu spoljnih poslova nepobitna je činjenica da je „Trijanon kod mnogih ostavio traumu”.

Prema mirovnom sporazumu iz Trijanona iz 1920. godine, povučene su nove granice posle Prvog svetskog rata. Tada je oko tri miliona Mađara živelo u drugim zemljama. To ostaje otvoreno pitanje, ali nije reč o revizionizmu. I problem sa ekstremnom desničarskom, antisemitskom strankom Jobik, koja je osvojila 17 odsto glasova, Mađarska gura pod tepih.

„Ludaka svuda ima, ali ako se učini nešto kažnjivo, nešto mora da se preduzme”, kaže Prele.

Iako postoji nacionalni konsenzus o ciljevima mađarskog predsedavanja, poverenje opozicije u spremnost vlade nije beskrajno. „Sve što je Orbanova vlada uradila od dolaska na vlast protivno je evropskoj demokratiji i protiv je našeg ustava”, kaže Laslo Kovač, bivši komesar EU i sada poslanik socijaldemokrata koji su doživeli težak poraz na izborima.