Kritičari „Nobelu" ne daju mira

Od prve Nobelove nagrade za mir, dodeljene 1901. godine, procedura, nominacije i laureati ovog prestižnog priznanja predstavljaju povod značajnih kritika i kontroverzi. Prema pojedinim analitičarima, jedan od najkontroverznijih laureata je aktuelni američki predsednik Barak Obama, budući da je Nobelovu nagradu za mir dobio pre nego što je u praksi ostvario „značajan doprinos miru”.

Statutom Nobelove fondacije precizno je utvrđeno ko nominuje i bira laureate koji dobijaju diplomu, medalju i dokument koji potvrđuje iznos nagrade. Ove godine nagrada će iznositi milion i po dolara. Ceremonija se tradicionalno održava u Gradskoj većnici Osla, a dan kasnije se održava koncert koji prenose televizije širom sveta.

Ovogodišnja dodela nagrade kineskom disidentu Lju Sjaobou izazvala je negodovanje Kine i njen pritisak na brojne zemlje da ne prisustvuju ceremoniji u Oslu. Predstavnici Kine i još 18 zemalja, među kojima i Srbija, nisu prihvatile poziv da prisustvuju ceremoniji. Slično nezadovoljstvo Peking je pokazao i kad je 1989. Nobelovu nagradu za mir dobio tibetanski vođa dalaj-lama.

Politička nadgornjavanja zemalja oko dodele Nobelovih nagrada nije novina u istoriji ovog priznanja, a najviše ih je bilo u vreme hladnog rata. Tako je Moskva negodovala pre 35 godina kada je „Nobela” za mir dobio sovjetski disident Andrej Saharov, koji kao i Lju nije mogao da prisustvuje uručenju nagrade.

Uručenju nagrade davne 1936. godine nije mogao da prisustvuje ni nemački novinar i pacifista Karl fon Osjecki, kojeg je utamničio nacistički režim Adolfa Hitlera. Hitler je zabranio svim Nemcima da prime Nobelove nagrade u drugim oblastima, tako da su dobitnici „Nobela” za hemiju Rihard Kun i Adolf Butenand, kao i „Nobela” za medicinu Gerhard Domag, odbili svoja priznanja.

I sovjetske vlasti su 1958. godine naterale Borisa Pasternaka da odbije Nobelovu nagradu za književnost, dok je ovo priznanje 1970. dodeljeno Aleksandru Solženjicinu što je protumačeno kao jasna politička motivacija Nobelovog komiteta da u to vreme „hladnog rata” daje s vremena na vreme prestižnu nagradu za mir beskompromisnim oponentima sovjetskog režima.

S druge strane, raspadom Sovjetskog Saveza, kada se Rusija od direktnog protivnika pretvorila u partnera Zapadu voljnog da sarađuje, Nobelova nagrada za mir stigla je u ruke Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera SSSR-a.

Posle Gorbačova, naklonost Nobelovog komiteta se pomerila ka Zapadu tako da su proteklih godina Nobelovu nagradu za mir dobili Al Gor i Marti Ahtisari, pri čemu su za mnoge u svetu i ovi laureati bili poprilično sporni.

Pamte se kontroverze iz 1973. godine kada su za mirovni sporazum u Vijetnamu nagradu dobili američki šef diplomatije Henri Kisindžer i vijetnamski ministar Le Duk To. Dok je Le odbio da primi nagradu, za Kisindžera njegovi kritičari tvrde da je on više „zakuvao” rat u Vijetnamu nego što je pomogao postizanju mira.

Nagrada bivšem američkom predsedniku Džimiju Karteru 2002. protumačena je kao posredna kritika Džordžu Bušu koji je ubrzo posle toga odobrio invaziju na Irak.

Statut Nobelove fondacije ne dopušta da informacija o nominacijama, rasprave ili istraga koja se tiče nagrade bude publikovana najmanje 50 godina posle dodele nagrade. Tako da je sa pola veka zakašnjenja otkriveno da je jedan član švedskog parlamenta 1939. nominovao Adolfa Hitlera za Nobelovu nagradu za mir, kao i da su među nominovanima bili Josip Visarionovič Džugašvili Staljin i Benito Musolini.

S druge strane, među onima koji nisu dobili Nobelovu nagradu za mir jesu Mahatma Gandi, koji je čak četiri puta bio nominovan, potom Eleonor Ruzvelt, Vaclav Havel, nigerijski aktivista za zaštitu okoline Ken Saro Viva, palestinska političarka Sari Nusejbeh. Mnogi smatraju da je nagradu trebalo da dobije i papa Jovan Pavle Drugi.

S. R.

------------------------------------

Ko nominuje dobitnike

Norveški Nobelov komitet svake godine poziva „kvalifikovane osobe” da podnesu nominacije za Nobelovu nagradu za mir, koje moraju da budu podnete najkasnije do 1. februara u godini dodeljivanja nagrade. Najveći broj nominacija podnet je 2009. godine – 205.

Statut Nobelove fondacije precizno određuje kategorije ljudi koje mogu da podnesu nominacije:

– članovi nacionalnih skupština i vlada i članovi Interparlamentarne unije;

– članovi Stalnog arbitražnog suda i Međunarodnog suda pravde u Hagu;

– članovi Instituta za međunarodno pravo;

– univerzitetski profesori istorije, političkih nauka, filozofije, prava i teologije, predsednici univerziteta i direktori instituta za istraživanje mira i za međunarodne odnose;

– bivši dobitnici uključujući i članove upravnih odbora organizacija koje su prethodno dobile nagrade;

– sadašnji i bivši članovi norveškog Nobelovog komiteta;

– bivši stalni savetnici norveškog Nobelovog instituta.

------------------------------------------------

Konfučijeva nagrada – kineski pandan „Nobelu”

Peking – U Kini će danas biti dodeljena „Konfučijeva nagrada za mir”, samo dan pre nego što će kineskom disidentu Lju Sjaobou u Oslu biti uručena Nobelova nagrada za mir, prenosi Tanjug. Nazvana po slavnom kineskom filozofu, nova nagrada je stvorena da „interpretira gledišta na mir koja ima kineski narod”, navodi se u saopštenju komiteta za nagrade. Poznat je i prvi laureat – bivši tajvanski potpredsednik Lijen Čan, uz obrazloženje da je „sagradio most mira između domovine i Tajvana”.

Ideja o uvođenju ovakve nagrade prvi put se pojavila pre tri nedelje. U komitetu za dodelu nagrade ističu da to nije vladino telo, ali priznaju da su tesno sarađivali sa Ministarstvom kulture. Predsednik Komiteta Tan Čangliju nije želeo da otkrije ni kada je komitet formiran ni kako je izabrano pet članova. Dobitnik tek ustanovljene nagrade izabran je među osam kandidata, među kojima su i ličnosti koje su ranije nominovane ili su dobile Nobelovu nagradu – milijarder Bil Gejts, bivši južnoafrički predsednik Nelson Mandela, bivši američki predsednik Džimi Karter, palestinski lider Mahmud Abas i druga najviša figura u budizmu, posle dalaj-lame – pančen-lama.(/slika2)

------------------------------------------

Kina visoko ceni odluku Srbije

Kineski ambasador u Srbiji Vej Đinghua naglasio je da Kina visoko ceni odluku Srbije što nije poslala svog predstavnika na dodelu Nobelove nagrade za mir u Oslo, koju treba da dobije kineski disident Lju Sjaobou. On je rekao da „srpski narod zna da dodela Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu nema veza sa mirom”.

– Srbija zna da ni dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem specijalnom izaslanikom UN za Kosovo i Metohiju pre dve godine Martiju Ahtisariju nije imalo veze sa ljudskim pravima, tako ni ovogodišnje dodeljivanje kineskom disidentu nema nikakve veze sa mirom. Reč je o disidentu koji je tražio da Kina još 300 godina bude kolonija – istakao je Vej Đinghua.

Kada je reč o strateškom partnerstvu sa Srbijom, Vej Đinghua je naglasio „da uvek imaju razumevanje za njene vitalne interese i da poštuju integritet i teritorijalni integritet svake zemlje”.

– Sa druge strane, mislimo da dodeljivanje Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu nema veze sa mirom – zaključio je ambasador Kine u Srbiji na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije na kojoj je potpisan ugovor o revitalizaciji Termoelektrane „Kostolac”.

D. S.

----------------------------------------------------

Nezadovoljni i u Beogradu i u Briselu

Portparolka evropskog komesara za proširenje Štefana Filea Anđela Filote izjavila je juče na konferenciji za novinare u Briselu da je zajednička odluka svih 27 članica EU da prisustvuju ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir, i da će ta poruka biti preneta vlastima u Beogradu.

Prema njenim rečima, „moguće je” da će i tokom današnjeg sastanka komesara Filea sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem „biti pomenuto” i ovo pitanje. Ona je dodala da je suviše rano da bi se moglo reći da li ovakva odluka Srbije može negativno uticati na mišljenje komisije o njenoj kandidaturi za članstvo.

Kritike na račun vlasti u Beogradu stigle su i iz Evropskog parlamenta, čiji predstavnici odluku Srbije ocenjuju kao „loš signal”. Osim negativnih reagovanja iz EU, odluka da Srbija praktično bojkotuje uručenje Nobelove nagrade kineskom disidentu i borcu za ljudska prava izložena je oštrim kritikama i u Srbiji, gde se tim povodom oglasilo više uglednih nevladinih organizacija, kao i neke političke stranke.

Preispitivanje te odluke su od Vlade Srbije zatražili Beogradski centar za ljudska prava, Centar za praktičnu politiku, Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Građanske inicijative i Forum pisaca. Odluku da predstavnik Srbije ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir kritikovale su i neke stranke: Liberalno-demokratska partija, Srpski pokret obnove i Liga socijaldemokrata Vojvodine.

----------------------------------------------------

Kremlj: Nobelova nagrada za Asanža

Džulijan Asanž je za svoj rad zaslužio Nobelovu nagradu, i nevladine organizacije bi trebalo u tom smislu da pokrenu odgovarajuću inicijativu, saopšteno je juče iz administracije ruskog predsednika. Pomenuta ideja, međutim, prilično je iznenadila predstavnike ruskog nevladinog sektora u kojem se reakcije kreću od zbunjenosti, pa preko pretpostavki da je u pitanju tek želja Kremlja da dodatno „stane na žulj” Amerikancima koji su najviše pogođeni Asanžovim otkrićima, do stava da osnivač „Vikiliksa“ takvo priznanje ne zaslužuje ni na koji način.

S. S.