Tvrdnje „Vikiliksa"

Velika očekivanja da se u diplomatskim beleškama SAD nalaze ključni podaci o skrivanju Ratka Mladića zasad su se pokazala kao nerealna. Prve depeše ambasade SAD u Beogradu, koje je objavio „Vikiliks”, nisu donele ništa što dosad nismo znali, dakle ni korak nismo bliže pronalaženju najtraženijeg haškog begunca. Doduše, u depešama se samo osvetljava sve ono što su mediji nezvanično objavljivali, a „dobro obavešteni izvori” pričali u određenim krugovima.

„Vikiliks” je o slučaju Mladić objavio da „bivši premijer Vojislav Koštunica nije hteo da uhapsi Mladića”, što su mnoge zapadne diplomate i ranije javno objavljivale. Osvetljeno je i da je Rade Bulatović, bivši direktor BIA, „opstruisao hvatanje” odbeglog generala, o čemu je javnost nedavno obavestio Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine. Poznat je i podatak da Miki Rakić, šef kabineta predsednika Borisa Tadića, rukovodi Akcionim timom zaduženim da privede kraju saradnju sa Haškim tribunalom, kao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.

Jedini novi detalj u ovoj priči jesu detalji koji se navode u dokumentu pod nazivom „Jedanaest preporuka za hapšenje Ratka Mladića”, koji je jula 2006. godine uručen vladi Vojislava Koštunice. Tri meseca kasnije, ambasada SAD u Beogradu je izrazila duboku zabrinutost zbog opstrukcije tih predloga. Detalj koji javnost nije znala, a koji se navodi u toj belešci jeste da je Koštunica „eksplicitno uveravao američkog ambasadora da će javno istupiti i reći da Mladića treba uhapsiti”, što je bio prvi predlog u tom američkom planu. Ipak, Koštunica nije ispunio to obećanje, jer je, kako navode američke diplomate, za tri meseca sprovođenja Akcionog plana, dva puta rekao da Mladić treba da bude „priveden i predat” Haškom tribunalu, a nijednom da on treba da bude „uhapšen”.

R. H.