Penzioneri i biznis

Analizirajući detaljno odnos penzionera prema biznisu, nudim sledeće stavove i principe u rešavanju ovog pitanja u životu svakog čoveka. Pri tome, ostavljam svakom pojedincu budućem penzioneru da ih prilagodi sebi i svojoj ličnosti.

1. Život čoveka je jedan, jedinstven i neponovljiv i treba ga maksimalno iskoristiti i isplanirati.

2. Veru treba shvatiti i prihvatiti kao jedan od faktora koji nam omogućava da svoje ciljeve i ideale ostvarimo, a pravilo je da „ko ne vjeruje”, on ne uspeva u životu (proverite ovaj stav kod sebe i u svom okruženju). Verovatitreba iskreno i iz duše, bez ikakve pomisli na eventualne koristi koje nam odatle dolaze. Hrišćanski stav o ,,nesebičnom davanju” treba shvatiti kao osnovu uspešnog života.

3. Raditi treba čitavog života. Rad ne treba shvatati kao moranje, prisilu. U radu se mora uživati, ma koliko težak bio. U protivnom, posao treba menjati, ako treba i više puta.

4. Uslovno nazvan „radni vek”, u kome radimo da bismo živeli i penziju obezbedili (a ona nam omogućava, bar delimično, ekonomski sigurno „treće doba”), treba shvatiti kao deo života u kome promišljamo i planiramo šta raditi u ,,trećem dobu”. Najmanje pet godina pre odlaska u penziju treba planirati i stvarati uslove za ono što ćemo kasnije raditi. Pojedinci koji su stav o neprekidnom radu na vreme shvatili provedu i 30 godina svog radnog veka u planiranju šta da rade kada odu u penziju.

5. Svaki posao koji znate, koji vam pričinjavazadovoljstvo i koji vam donosi zaradu, jeste dobar izbor za „treće životno doba”.

6. Nikad ne zanemarujte zaradu kao važan motivacioni faktor.

7. Rad u penzionerskom periodu ne sme biti stihija, od slučaja do slučaja, taj rad mora biti promišljeni isplaniran. Prednostje u tome što je naš rad u ,,drugom životnom dobu” (period rada i zarade) bioplaniran od nekoga drugog, po pravilu smo radili za druge, radili smo za novac, a posao u „trećem dobu” sami planiramo, sami organizujemo i po pravilu radimo za sebe.

8. U trenutku odlaska u penziju ne dati sebi ni dan „odmora” (odmora od rada), već odmah nastaviti s planiranjem novog posla. Iskustvo govori da je „odmor” nakon odlaska u penziju, posebno ako traje godinu i više dana, uvod u neke bolesti, a u krajnjoj liniji i u preranu smrt! Ovo izgleda grubo, nemilosrdno rečeno. Ali i treba tako, jer radi se o najvećoj vrednostikoju imamo – o našem životu.

9. Znači, isplanirajmo život tako da već prvog dana posle odlaska u penziju znamo šta ćemo raditi. Čak treba isplanirati i povećani intenzitet poslova u odnosu na period kada smo redovno „išli na posao”, a onda taj intenzitet u prvoj godini posle penzionisanja svesti na razumnu meru potrebnograda.

10. U pomenutom periodu, odmah po odlasku u penziju, nikako ne prihvatiti društva i druženja s penzionerima, posebno ne sa onima koji ne rade, nikako ne prihvatati poslove „bebi sitera” u odnosu na svoju unučad, ne prihvatiti odrađivanje poslova članova porodice koji su, eto, odjednom zauzeti, ,,nemaju vremena”, pa ne mogu višeda odrade neke svoje poslove, a kažu da vi ,,uostalom i nemate šta da radite”.

11. Ako je „treće doba” na vreme isplanirano, onda treba samo nastavitiili početi druženje sa ljudima koji su u poslu, koji su uspešni, koji su pozitivni, trudeći se da i sami budemo takvi.

12. U ovom početnom periodu „trećeg životnog doba” malo vremena, jedan sat maksimalno dnevno, trošiti na slušanje vesti, čitanje dnevne i zabavne štampe, gledanje sporta i zabave na TV. Izuzetak mogu biti važni sportski i drugi događaji, koji su vas oduvek zanimali.

13. Sasvim je druga stvar kada su rekreativni sportovi u pitanju (tenis, plivanje, hodanje, planinarenje, izleti u prirodu i drugo). Treba ih planiratii upražnjavati, kako sa porodicom, tako i sa partnerima s kojima smo u vezi zbog poslova koje radimo. Sportske aktivnosti doprinose našoj fizičkoj kondiciji, preduslov su uspeha u poslu kojim se bavimo, popravljaju naše raspoloženje. Takmičarski duh samo delimično može da bude prisutan, tek toliko da zabavu učini interesantnom. Takmičarski duh treba ostaviti za biznis kojim se bavimo u „trećem životnom dobu”.

14. Volite svoju decu i unučad, svoje životne saputnikepre svega, u meri u kojoj vi to odredite. Život u „trećem dobu” je deo vašeg života i u njemu morate sebi biti najvažniji, a svakako i svom pratiocu u životu (supruzi, suprugu, partneru, partnerki).

15. Posao organizujte tako da imate dosta slobodnogvremena, dosta prijatelja, potrebanbroj saradnika, da koliko je to moguće dosta zarađujete i putujete, da budete zdravi. Po pravilu, najbolje je kada su bračni ili vanbračnipartneri u istom biznisu. Prednosti su mnogostruke.

16. Ako život u „trećem dobu” organizujete po ovim principima i pravilima biće to možda i najlepši deo vašega života. On neće imati kraja.

(Deo iz poglavlja „Penzioneri i biznis” neobjavljene knjige „Finansijska svaštara”)

Sociolog