Industrijska zona ili crna prognoza

Opština Gadžin Han ima 34 sela i, prema popisu iz 2002, svega 10.600 stanovnika. Spadamo među tri opštine u Srbiji u kojima je prosečna starost stanovništva iznad 50 godina, sa više od 3.500 penzionera. Još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je došlo do razvoja mašinske i elektronske industrije, ovde je zabeleženo masovno preseljenje u Niš (18 kilometara od Gadžinog Hana). Opština ima oko 18.000 hektara poljoprivrednih površina, dok je trećina prostora pod šumom. Veliki problem su lokalni putevi: građeni su sedamdesetih godina, ali je od ukupno oko 150 kilometara asfaltirano 83. Vodovod je izgrađen u svakom selu, međutim i vodovodna mreža je iz sedamdesetih godina, tako da joj je vek upotrebe (pocinkovane cevi) prošao. S druge strane, republički organi kada odlučuju o transferu sredstava iz državne kase vode računa o broju stanovnika kojima će biti namenjene investicije, tako da opštine poput Gadžinog Hana nisu prioritetne.

Do 2000. godine ovde je u privredi bilo više od 1.400 zaposlenih, a sada ih je svega 350, od kojih 300 neredovno prima platu. Trenutno na evidenciji imamo više od 1.200 nezaposlenih. Ljudi se snalaze prodajući drva (deo šume je u privatnom vlasništvu), proizvodeći kreč, ćumur... Imamo naselja s manje od 100 stanovnika, s prosečnom starošću iznad 65 godina, tako da je zdravstvenu zaštitu u tim naseljima teško organizovati. U malim selima nema čak ni prodavnice.

Osnovna škola ima 16 isturenih odeljenja i ukupno oko 530 učenika. Imamo odeljenja sa po nekoliko đaka, ali ih održavamo jer kad u selu ugasite školu onda se sele porodice. S tim što nema svako selo školu, tako da opština plaća autobuski prevoz đacima koji putuju.

Za nas je i otvaranje pogona od 30 radnih mesta važno, jer se i time stanovništvo zadržava. U protivnom, ako se u sledeće dve decenije ništa ne promeni prostor koji je na dvadeset kilometara od Niša ostaće prazan, što država Srbija ne bi smela da dozvoli. Jer Gadžin Han je u susedstvu Babušnice, a Babušnica je granična opština.

Deo rešenja je u tome da država pomogne da se ovde izgradi infrastruktura i da formiramo industrijsku zonu jer investitori se interesuju za ovaj kraj (15 kilometara smo od autoputa), ali zemljište je u privatnoj svojini, tako da već nekoliko godina tražimo od države deset miliona dinara za otkup zemljišta da bismo formirali industrijsku zonu.

Deo rešenja je i u tome da porezi i doprinosi na zarade za one koji ovde otvaraju pogone budu niži nego u drugim opštinama, jer zašto bi neko došao u Gadžin Han ako su ovde porezi i doprinosi isti kao i u Beogradu. Niži doprinosi u opštinama poput naše smanjili bi priliv sredstava u republički budžet, ali bi otvaranje proizvodnih pogona dugoročno rešilo ili bar ublažilo ovdašnje razvojne probleme.

Nešto bi se moglo učiniti i aktivnijom pozicijom Niša jer Gadžin Han je u zajednici opština Niš. Nama ne bi odgovaralo da budemo jedna od niških gradskih opština jer ne bismo mogli da koristimo republičke fondove. Ali odluka o formiranju zajednica opština je donesena i sad bi na osnovu pojedinačnih ugovora trebalo da rešavamo pojedine probleme kao što su snabdevanje, saobraćaj itd. Doljevac, Merošina i Gadžin Han su i opštine ka kojima bi Niš trebalo da se širi. Pa i da izgradi neki od svojih pogona na našoj teritoriji jer procenjuje se da u Nišu danas živi 35.000 stanovnika koji su poreklom iz Gadžinog Hana. Mnogi od njih su bez posla i možda bi neki novi privredni pogoni u našoj opštini vratili neke od njih na stara imanja.

Interesovali su se za ovo područje investitori iz Nemačke i Rusije. Kažu da im odgovara lokacija, ali traže uslove koje druge opštine (Svilajnac, Jagodina, Lapovo, Inđija) već nude, a to je pre svega zakup zemljišta na 99 godina. Mi im to ne nudimo jer ne možemo da dobijemo tih desetak miliona dinara za otkup zemljišta za industrijsku zonu.

Mlađi svet i dalje pokušava da ode odavde, prema Nišu, Beogradu, pa i u inostranstvo, jer imamo nekoliko velikih kolonija iz naših sela (na primer, iz Ravne Dubrave) u Beču.

S druge strane, imamo nekoliko sela sa izuzetno malo stanovnika; selo Gare i Novo Selo nemaju više od po njih tridesetak. To su naselja sa bar duplo većim brojem kuća neko stanovnika. U neke od tih kuća vlasnici dolaze vikendom iz Niša, dok su druge puste. Crna prognoza je da će mnoga sela u opštini Gadžin Han, ako se ništa ne preduzme u pravcu njenog razvoja, postati vikend naselja Niša, bez stalnih ili sa malim brojem stalnih stanovnika.

*Predsednik opštine Gadžin Han