SAD: Iritira nas stav Španije prema Kosovu

Dolaskom Obame u Belu Kuću odnosi između Španije i SAD najzad su se normalizovali, ali ubrzo je došlo do nove krize, i to zbog Kosova. Prva negodovanja iz Vašingtona stigla su kada je Madrid odbio da prizna „nezavisnost ove teritorije koja je pod kontrolom međunarodne zajednice još od NATO bombardovanja 1999”, piše madridski „Pais”, pozivajući se na dokumenta „Vikiliksa”.

Iako nije odobravao, Vašington je pokazao izvesno razumevanje za stav Španije. Madrid je objasnio da je „secesija teritorije iz etničkih razloga zabrinjavajući presedan”. Ali kada je ministarka odbrane Karme Čakon objavila 19. marta 2009. povlačenje španskih trupa sa Kosova, Vašington se baš naljutio. Iako su se obe strane trudile da zadrže formu u javnim nastupima, depeše Stejt departmenta ukazuju da je zapaljivi proces tekao iznutra.

Bajden traži da Madrid bude transparentniji

Američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom susreta sa španskim premijerom Hoseom Luisom Sapaterom u čileanskom letovalištu Vinja del Mar, 28. marta 2009. javno izrazio uverenje da „bilateralni odnosi sa Španijom nadilaze neslaganja oko Kosova”. Ali istog tog dana u jednom intervjuu kritikovao je Španiju što se nije konsultovala pre nego što je povukla trupe sa Kosova i tražio je od nje da „se ubuduće savetuje sa SAD na transparentniji način”, kako piše u jednoj depeši poslatoj iz američke ambasade u Santjagu, glavnom gradu Čilea.

Sapatero je branio ispravnost odluke o povlačenju španskih trupa sa Kosova. „Španija je odlučila da se povuče godinu dana pre toga, jer nije mogla da se zadrži u misiji, pošto je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost i pošto je ona priznata od strane mnogih država.”

Španija je, kako je objasnio Sapatero, zemlja u kojoj je separatistička teroristička organizacija ubila 900 ljudi.

„Svaki znak da vlada Španije podržava cepanje neke zemlje na njene regionalne komponente podstiče separatizme unutar zemlje”, objasnio je Sapatero američkim zvaničnicima obrazlažući zašto Španija ne može da prizna Kosovo i zašto je povukla svoje trupe.

Sapatero je, međutim, priznao da je Madrid mogao da o svemu ovome porazgovara sa Amerikancima i ostalim saveznicima pre nego što su trupe povučene.

Mesec dana pre toga u Vašingtonu su se sreli Hilari Klinton i Migel Anhel Moratinos, doskorašnji ministar spoljnih poslova Španije. Tada mu je državna sekretarka prenela da stav Španije prema Kosovu „iritira Vašington”, a samo nekoliko dana posle ovog susreta u Madridu je objavljeno da se 623 španskih vojnika povlače sa Kosova.

„Madrid radio na formiranju vlade u Srbiji”

Ipak, kako su neprestano ponavljali zvaničnici iz Madrida, reč je o nesporazumu i „Madrid je u suštini vrlo kooperativan”. Moratinos je prilikom susreta u Vašingtonu uveravao Klintonovu da je njegova zemlja „radila da se u Srbiji oformi demokratska vlada umerenih stavova i da će na duži rok ti napori pomoći Srbiji da prihvati realnost”.

Što se tiče povlačenja španskih trupa sa Kosova, stav Madrida mogao se ipak videti, još od 2005. kada su počeli pregovori oko statusa Kosova. U slučaju nezavisnosti, Španija ne može da zadrži svoje trupe na Kosovu, vidi se i iz depeša, koje su američki diplomate slali u Vašington.

Prilikom jednog susreta sa Bušovom šeficom diplomatije Kondolizom Rajs, njoj preneto da čak i španski kralj pitanja Kosova „uzima k srcu”. Potpuno je nemoguće, rečeno je više puta u Madridu, da Španija prizna ovu teritoriju kao nezavisnu državu.

Z. Šuvaković