Taksisti protiv Beograda

Usred podneva prvog radnog dana u nedelji, u vreme kada prestonica vrvi od automobila i ljudi, ničim izazvani taksisti su, po ko zna koji put, napravili pometnju na saobraćajnicama. Njih dve, tri stotine, od oko sedam i po hiljada registrovanih, vozili su od 12 do 14 sati u protestnoj koloni i nosili svoje zahteve na adrese nadležnih gradskih i republičkih službi. Građani, već naviknuti na kolapse, samo su negodovali ne znajući šta je uzrok usporavanja njihovog planiranog ritma, šta je to što ih sprečava da na vreme stignu. A na pitanje da li znaju da protestuju taksisti i zašto, odgovor većine je bio: „Ma kakvi taksisti, nisam u toku. Uopšte me i ne interesuje šta traže, samo nemaju prava da usporavaju naš život”.

Protestovali su i protestuju u glavnom gradu razni nezadovoljnici u grupama ili pojedinačno. Ponekad se čini da grupa od 200, 300 ljudi čim se okupi sa punim pravom može da zaustavi život na centralnim mestima.

Postavlja se pitanje čemu služe institucije i sistem ako tamo nije moguće rešiti probleme prosvetara, studenta, tekstilaca, metalaca, trgovaca, privatizacije, plata, nadoknada, otkaza, školarina, lažnih dojava o bombama… Da li bilo ko sebi sme da dozvoli luksuz da ugrozi na bilo koji način jedan dan dva miliona građana?

„Krajnje je vreme da se prestane sa praksom da svi koji su nezadovoljni zbog nečega blokiraju ceo grad”, poručio je gradonačelnik Dragan Đilas, a posebno oni za koje je prestonica učinila mnogo toga. Izgleda da je jedno sindikalno udruženje taksista, i to neregistrovano, pogrešilo momenat za okupljanje i zakucalo na otvorena vrata.

Među zahtevima koje su izneli bilo je iznalaženje rešenja za uklanjanje „divljaka”, a taj problem uveliko je već u proceduri i biće tema skupštinskih zasedanja već početkom sledeće godine. Republika i grad omogućili su taksi udruženjima da se njihovi članovi uključe u rad komisija koje će predlagati dopune i izmene propisa o taksi službama. Na listi sa 14 zahteva našao se i jedan kojim traže da grad propiše cene taksi prevoza. Apsurdno, jer kada je nedavno baš gradska uprava formirala cene prevoza od aerodroma do centra grada i prigradskih naselja i utvrdila pet tarifa, najveći deo taksista se pobunio. I kako sada da se propisuju cene?
Zatražili su ukidanje popusta na telefonske pozive, a opet većina udruženja tvrdi da bez te pogodnosti mušterija ne bi ni bilo. upravo je umanjenje računa za 20 ili 30 odsto glavni mamac u ova krizna. Čak 70 odsto vožnji se naruči preko telefona, pa svakog dana na taj način stigne nekoliko stotina poziva više. Konačno, zar su taksisti zaboravili da su popuste ukidali pa onda, brže bolje, vraćali.

Niko ne brani taksistima da se bore za neka svoje prava, da pregovaraju sa udruženjima. Jasno je da ne mogu da traže da oni koji ispune sve uslove ne smeju da dobiju licencu.

I izvesno je da  apsolutno niko nema dozvolu da maltretira Beograd!