Pratili pomagače, uhapsili Karadžića

Promene u Vladi Srbije i na čelnoj poziciji Bezbednosnoinformativne agencije (BIA) bile su ključne za hapšenje optuženog za ratne zločine Radovana Karadžića, zaključuje se iz diplomatskih depeša koje su oktobra 2008. godine slate u Vašington iz ambasade SAD u Beogradu.

Prema američkoj depeši, koju je objavio sajt „Vikiliks”, hapšenje Radovana Karadžića usledilo je posle jednomesečnog praćenja mreže podrške ovom haškom beguncu, pri čemu su o toku kompletne operacije znala samo tri čoveka znala – tada novi direktor BIA Saša Vukadinović, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i Miodrag Miki Rakić, savetnik predsednika Borisa Tadića.

U depeši, poslatoj 22. oktobra 2008. godine, u vreme dok je američki ambasador u Beogradu bio Kameron Manter, ističe se mišljenje američkih diplomata da nova vlada ima više volje za saradnju sa tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. U depeši se citira izveštaj TV B92 od 29. septembra 2008. da je Rade Bulatović, direktor BIA, mesecima imao informaciju o tome gde se nalazi Karadžić, iako su i Bulatović i bivši premijer Vojislav Koštunica to demantovali.

„Bliski savetnik potpredsednika vlade Ivice Dačića rekao nam je da je Bulatović šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića, i zbog manjka međunarodnog pritiska. Kada se vlada promenila, Bulatović je prezentovao dokument – u zamenu za ambasadorsko mesto – Tadiću i njegovom savetniku za nacionalnu bezbednost Mikiju Rakiću, koji je posle isplanirao hapšenje”, piše u depeši u kojoj se navodi i da je postojala glasina da Bulatović želi da bude ambasador u Siriji.

U američkoj depeši piše da je Dejan Mihov, tadašnji šef predstavništva Haškog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA potpuno drugačija otkad je Saša Vukadinović došao na njeno čelo, jer je saradnja s beogradskom podružnicom tribunala znatno poboljšana.

„Mihov je rekao da je (bivši direktor BIA Rade) Bulatović uvek izvrdavao obaveze i davao neproverene informacije. Uporno je izbegavao da odgovori na pitanja Mihova o tome da li je BIA prikupila uzorke DNK ili otiske prstiju tokom istraga o Karadžićevom boravištu”, piše u depeši u kojoj se navodi i da su se kontakti američkih diplomata sa BIA poboljšali otkad je Vukadinović postavljen na njeno čelo.

Prema oceni zvaničnika ambasade SAD, Vukadinović je „uvek srdačan prilikom poseta zvaničnika američke ambasade i ističe da želi da bude siguran da će Mladić biti uhapšen na tlu Srbije, kako bi se pokazalo da se u Srbiji poštuje zakon”.

Ambasada SAD u Beogradu izveštava Vašington i da u Demokratskoj stranci postoji politička volja za zaključenje saradnje sa haškim sudom i prenosi reči tužioca za ratne zločine Siniše Važića da je nekadašnji ministar policije Dragan Jočić (DSS) „mešao politiku u saradnju sa Hagom”.

U tom dokumentu se navodi da su posle Karadžićevog hapšenja, Tadić, Rasim Ljajić, Vukčević i drugi zvaničnici javno govorili o važnosti hapšenja preostalih begunaca ne samo iz pragmatičnih razloga nego i zbog potrebe za pomirenjem s prošlošću.

Direktor Saveta za koordinaciju saradnje sa haškim sudom Dušan Ignjatović je, kako se navodi, Ambasadu SAD informisao da vlada planira seriju rasprava o događajima iz devedesetih godina i o važnosti rada Haškog tribunala i istakao da će u to biti teško ubediti mnoge Srbe, s obzirom na puštanje iz haškog zatvora Nasera Orića i Ramuša Haradinaja.

U depeši iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da će najteži zadatak vlade biti pobediti senzacionalističke i nacionalističke sadržaje koje objavljuju tabloidi, koji uglavnom imaju najveću moć u oblikovanju javnog mnjenja u Srbiji.

S. R.