„Salataru" je osvojila opozicija

Nekoliko dana posle istorijske pobede u finalu Dejvisovog kupa saznali smo da je čuvenu „salataru” osvojila opozicija. Ona sad ne da vlasti da se kiti njenim perjem, a spočitava joj štošta.

Na pragu izbora za predsednika i rukovodeća tela Teniskog saveza Srbije glas su digli najbolji igrači koje imamo. Novak Đoković, Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić, junaci jednog od najvećih trijumfa u našem sportu, i selektor Bogdan Obradović, dakle cela reprezentacija, traže smene u teniskoj organizaciji odozgo nadole, posredno stajući na stranu istomišljenika čiji front predvodi Srđan Đoković.

Njihovo pismo javnosti upućeno je s istog mesta odakle je stiglo i još jedno saopštenje oca našeg najboljeg asa. Tehnički gledano, možda i nije bilo drugog načina. Suštinski – doboši tenisera i selektorov bubanj nezadovoljstva baždareni su na frekvenciju s koje se u predvečerje izbora ukazuje na nesposobnost aktuelnog rukovodstva i zahtevaju se korenite promene da budućnost „belog sporta” kod nas ne bi bila crna.

Reprezentativcima i Obradoviću i ranije nije bilo sve potaman. Njihovi stavovi da savez ne radi dobro tresli su goru. Sada deluje da je zarad mira u kući bunt taložen pod tepihom, a uoči predstojećih izbora, koje opoziciona strana vidi kao zoru ili potop, njihov glas treba da bude lavina s teniskog Mont Everesta.  

Našim teniserima niko ne može da ospori pravo na kritičko mišljenje. Nije to novina ni u sportu kod nas ni u svetu. Njihovo pismo, međutim, deluje kao izborni pamflet koji je pečatiran i trijumfalizmom. Treba li im to? Šta ako Slobodan Živojinović, s kojim su pred našim očima delili radost i posle pobede u finalu, ponovo bude izabran za predsednika? Znači li to da će u odbranu trofeja u Dejvisovom kupu protiv Indije početkom marta u Novom Sadu da krene potpuno izmenjena reprezentacija? Tako bar izgleda, jer nije to politika pa da se ogorčeni protivnici grle i ljube posle izbora ako im je koalicija jedini izlaz. I da Živojinović ostane na čelu, on zna, kao što je i do sada znao, da bolje tenisere nemamo, ali šta će onda da kažu četvorica veličanstvenih potpisnika pisma javnosti koji smatraju da su poslednji atom snage za podvig dali pod krovom nesposobnog saveza kome treba reći da mu sveća dogoreva.

Liči njihov odijum i na neku naplatu starih dugova. Kroz to famozno pismo se prelama njihova gorčina i ozlojeđenost njihovih porodica što im savez nije nikako pomogao dok su stasavali u vrhunske tenisere. Kad vode brigu za nova pokolenja koja su takođe prepuštena sebi, kad pominju Nacionalni teniski centar za koji ni koc nije poboden, kad ukazuju da još nema stabilnog finansiranja i planskog i metodološkog rada, oni vide svoje početke, ali tako, u ovim danima mrtve sezone, ostavljaju rekete i izlaze na drugi teren. Njihove zasluge za naš sport su neoborive, ali možda njihovo jednodušno gledište na stvari izvan igre poklonici tenisa neće da prihvate oduševljeno. U svetlu dana koji ih peku naši junaci čak neukusno svojataju „salataru” samo da trijumf ne bi podelili s rukovodiocima. Baca to neku senku na njihovo sportsko viteštvo koje je primer za ugled.

Onomad smo objavili intervju s proslavljenim Nikolom Pilićem koji uzdignuta čela odlazi i s mesta savetnika u našoj reprezentaciji. On kaže da je za podvig u Dejvisovom kupu izuzetno važno da se igračima obezbedi sve pod konac, da bi oni samo uzeli reket u ruke, što im je i posao. To je valjda bila obaveza saveza, što znači da je izvršena besprekorno. Čak su njegovi rukovodioci očigledno legli na rudu kada su ispunili želje Đokovića da selektor bude Obradović, da Slovak Marjan Vajda, dugogodišnji trener našeg najboljeg tenisera, bude uz njega i u reprezentaciji, kao i njegov kondicioni trener, da njegov srednji brat bude sparing-partner... Pilića bi, pak, poželeo svaki tim. Valjda je procenjeno da je tako najbolje za učinak našeg asa. Valjda nije bila ucena. Za trijumf u Dejvisovom kupu sleduje novčana nagrada koju dodeljuje Međunarodna teniska federacija. Od oko 1.000.000 dolara igračima će da pripadne 70 odsto, a teniskoj organizaciji resto.

Igrači, dakle, dok su naši reprezentativci samo treba da drže reket i budu i dalje naši ljubimci. Ima ko će da smenjuje Živojinovića.

G. Anđelić