Asanž na uslovnoj slobodi

Prema izveštajima agencija

London, Njujork – Visoki sud u Londonu odbacio je juče žalbu britanskog tužilaštva na odluku o puštanju na uslovnu slobodu Džulijana Asanža, osnivača sajta „Vikiliks”, preneli su svetske agencije. Vestminsterski sud je u utorak doneo odluku o puštanju Asanža na slobodu uz kauciju od 200.000 funti, pri čemu se na tu odluku u ime Švedske žalilo britansko tužilaštvo koje traži Asanžovo izručenje zbog istrage o navodnom seksualnom nasilju i silovanju.

Asanž (39), koji je uhapšen 7. decembra u Londonu na osnovu Interpolove poternice izdate na zahtev Švedske, odbacuje ove optužbe švedskih vlasti i tvrdi da je ceo proces politički motivisan zbog toga što njegov sajt „Vikiliks” od 28. novembra objavljuje poverljive depeše američkih diplomata, što je izazvalo žestoke kritike SAD i njenih saveznika.

S druge strane Atlantika, dnevni list „Njujork tajms” objavljuje da američki savezni tužioci, koji nastoje da izgrade slučaj protiv Džulijana Asanža, sada traže dokaze bilo kakvog tajnog dogovora u njegovim ranijim kontaktima sa vojnim analitičarom koji je osumnjičen za odavanje informacija.

Zvaničnici Ministarstva pravde pokušavaju da otkriju da li je Asanž ohrabrivao ili, čak, pomogao vojniku Bredliju Meningu da iz vladinih kompjutera izvuče poverljiva dokumenta vojske i Stejt departmenta. Ako je bilo tako, u ministarstvu veruju da bi Asanža mogli da optuže za zaveru, a ne da ga tretiraju samo kao pasivnog primaoca dokumenata koja je kasnije objavio.

Među materijalima koje tužioci proučavaju jeste i onlajn „čet log” u kojem je Mening navodno tvrdio da je direktno komunicirao sa Asanžom, koristeći šifrovani internet konferencijski servis, dok je Mening kopirao vladine fajlove. Mening je, navodno, rekao i da mu je Asanž dao pristup serveru da bi mogao da prebaci fajlove „Vikiliksu”.

Otkako je „Vikiliks” ove godine počeo da objavljuje poverljiva dokumenta američke vlade, ministarstvo pravosuđa se trudi da nađe način da Asanža optuži za krivično delo. Između ostalog, proučeno je više statuta koji kao krivično delo određuju širenje restriktivnih informacija pod određenim uslovima, kao što su Zakon o špijunaži iz 1917. i Zakon o kompjuterskim krađama i zloupotrebama iz 1986.

Iako su ih dosad koristili protiv onih koji odaju informacije i protiv hakera, tužioci nikada nisu uspešno gonili primaoca procurelih informacija koji ih je preneo drugima, pošto je to aktivnost koja može da potpada pod Prvi amandman američkog ustava i njegovu snažnu zaštitu slobode govora i štampe.

Prema pisanju „Njujork tajmsa”, ljudi upoznati sa celim slučajem kažu da su u Ministarstvu pravde SAD privučeni mogućnošću da sude Asanžu kao učesniku zavere, jer su pod velikim pritiskom da od njega naprave „primer koji će odvratiti buduća masovna curenja elektronskih dokumenata preko Interneta”. Osim toga, tako bi se izbeglo neprijatno pitanje za američki administraciju o tome zašto ne sude medijima i novinarima koji, takođe, otkrivaju informacije za koje vlada kaže da treba da ostanu tajna.

S. R.