Kad može Tadić u Zagreb, mogu i ja u Beograd

Koncert u Beogradu, 23. januara u „Sava centru”, prvi posle punih 20 godina, počeće pesmom „Prijatelji stari, gde ste”, kojom je i juče pozdravila novinare domaćih medija. Hrvatska pevačica Tereza Kesovija (72), jedna od vodećih zvezda bivše Jugoslavije, najavila je juče u „Sava centru” svoj nastup „Još se srce umorilo nije”, povodom pola veka karijere, ali je izbegla da direktno govori o onome što je predstavnike medija najviše zanimalo: rat u Hrvatskoj, kuća u blizini Dubrovnika koja joj je srušena, svojoj podršci hrvatskim haškim optuženicima .... Pevačica koja je, osim brojnih nagrada na domaćim festivalima, izgradila i uzornu karijeru u inostranstvu, pogotovo u Francuskoj, i koja je sarađivala sa zvezdama kao što su Hulio Iglesijas, Rita Pavone, Žilber Beko, Tino Rosi, juče pred brojnim blicevima i kamerama nije krila uzbuđenje zbog gostovanja u Srbiji, i najavila da donosi dobre vibracije i iskrenu ljubav.

„Zato i za one koji su mom domu učinili najveće zlo kažem da možda pored sebe nisu imali nekoga da im kaže neku lepu reč”, rekla je u razgovoru za „Politiku” dvostruka učesnica na takmičenju za pesmu Evrovizije (jednom za Monako), koja će dan pre nastupa u glavnom gradu pevati i u Novom Sadu, dodajući da je predugo nije bilo i da je to bilo okrutno vreme za sve dobre ljude.

Šta je uticalo da promenite odluku o tome da nećete nastupati u Srbiji?

Mislim da nije pravedno da kažnjavam ne samo one koji godinama žele da me čuju, o čemu svedoče brojne poruke i pisma, već samu sebe. Nisam više želela da kažnjavam sebe. Nisam nikome nikakvo zlo učinila. Ali, kada stanete pred ono što je nekada bio vaš dom, dozvoljeno je čoveku da tada nešto kaže što inače ne bi rekao. Ja sam rekla „nikada više neću tamo” (u Srbiju, prim. nov.). Pokušajte da se stavite u moju poziciju tada. Ali, zato prođe vreme, i prođu godine. Turizam se otvorio, privredna komora je tu, Boris Tadić je došao u Zagreb, Ivo Josipović je došao u Beograd, sve ide u pravcu boljih odnosa i razumevanja, zašto ne reći ljubavi. Naše dve zemlje su počele sarađivati na najlepši mogući način i pitam se onda jesam li ja poslednja glupača da kažem kako me ne zanima da pevam ovde.

Da li očekujete negativnu reakciju ovdašnje javnosti zbog toga što ste u junu nastupali na koncertu podrške hrvatskim generalima optuženim pred Haškim tribunalom?

Negodovanja će uvek biti. To je fenomen ovog dela Evrope. Naravno da ima i zlonamernih koji burno reaguju ne razmišljajući da li će time nekoga povrediti. Ako nastavimo da radimo jedni protiv drugih, mira nikada neće biti. Ako baš i nije neka ljubav, neka bude jedna fina susedska trpeljivost. A kad je reč o generalima, dala bih podršku svakome za koga mislim da predugo čuči u nekoj istrazi. Pa istražite to više, ako su krivi, sudite im, ali nemojte nikoga maltretirati.

Mislite li da ste možda svojim izjavama povredili Vašu publiku u Beogradu koja nije imala veze sa ratom i koja ga nije podržavala?

Vi zaboravljate ono najbitnije, da sam ja žrtva rata. Šta sam ja kome učinila? Mnoge moje kolege su mogle da dođu ovde, ni za koga ništa nije rečeno, a niko od njih nije nastradao u ratu.

Da li će koncerti u Srbiji biti jedno poglavlje u autobiografiji koju pišete?

Jedna knjiga sa ratnom temom je već izašla, zove se „Libertas”. Imala sam potrebu da pišem o tom mučnom periodu u kojem sam opisala mnoge teške sudbine žena, i Srpkinja i Bošnjakinja. Stojim iza istine o kojoj sam pisala. Sa 72 godine života i karijerom od pola veka, mislim da imam šta da kažem. Pišem i o koncertima koje sam imala ranije u Beogradu i po Srbiji. Sećam se Kragujevca gde mi je jedna starica poklonila ružu umotanu u novinski papir, koju je ubrala iz svog vrta i donela mi.

Pošto Vam se srce nije umorilo za 50 godina, ima li još nešto što biste želeli da ostvarite u karijeri?

Ima, „Još u meni ima vatre” (naziv pesme, prim. nov.).

Kome u Beogradu pevate „Prijatelji stari, gde ste”?

Ima mnogo simbolike u rečima te pesme koja je napisana još pre rata. U najlepšoj uspomeni čuvam mnoge kolege iz onog doba, sarađivala sam sa mnogima. Sanja Ilić, koji je pisao neke moje pesme, sigurna sam da će doći na koncert.

Ankica Marinković