Kupusari svih zemalja...

Stiže zimska čamotinja i osim dečice koja svako malo proviruju kroz prozor nadajući se radosti prvog snega, odrasli Srbi vrlo dobro znaju da tu ni R od radosti nema. E, da bi se sve te zimske muke što bezbolnije prebrodile, naši stari su otkrili nešto čudesno: da uz veliku količinu soli, dosta vode i jedno bure može da se stvori lekovita, grandiozna hrana – kiseli kupus. Dok se u hiljadama srpskih domova kace sa kupusom „krčkaju”, a gladnice obilaze oko burića kao mačka oko slanine, maštajući o trenutku kada će se lekoviti rasol sliti niz bradu kao božiji nektar, podsetimo se kako je nastao ovaj predivni spoj ljudske domišljatosti i prirode koja je stvorila čudesnu lisnatu povrćku.

Navodno, Nemci su se prvi dosetili ove pametne ideje, a kasnije su smislili da je kiseli kupus još bolje „garnirati” redom kobasica i piva. Ali, pošto je poznato da su nam šljivovicu ukrali i prisvojili je kao svoj izum, ništa nas ne košta da i mi njima maznemo kiseli kupus i lupimo etiketu „mejd in Srbija”. Uz dobru marketinšku kampanju (predlog za slogan: „Bolji nego švapski!”) eto nama izlaska iz krize. No, to ćemo prepustiti mlađanom ministru poljoprivrede… I dok brendiranje kiselog kupusa ne dođe na dnevni red Vlade Srbije, valja barem putem telefona svratiti do čuvenog Futoga, koji su klinci nekada voleli da zovu kupusovo selo.

Ovo lepo mesto pored Dunava odavno se proslavilo svojim najpoznatijim proizvodom. Prema rečima Gorana Puače, predsednika Udruženja proizvođača i prerađivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa, skupina je nastala iz potrebe da se najpoznatiji proizvod ovog bačkog sela zaštiti od nestajanja.

– Početkom 2007. godine smo ozbiljno počeli da radimo na brendiranju futoškog kupusa, ispitivanju zemljišta, edukaciji proizvođača. U aprilu ove godine smo zaštitili futoški kupus i dobili oznaku geografskog porekla, sa 35 registrovanih gazdinstava koje ga proizvode – govori Puača.

Naš sagovornik kaže da i država radi deo svog posla, te da se od 2003. godine ipak potrudila oko zaštite futoškog kupusa, pomažu i gradski i pokrajinski sekretarijat, kao i Ministarstvo za poljoprivredu. U narednim godinama sledi promocija futoškog ekološkog proizvoda, na korist i samog Futoga, koji je oduvek bio trgovački grad, nekada međa između carstava.

– Uvek smo imali razvijen biznis i trgovinu, a odavde je i princ Eugen kretao u ratove protiv Turaka. Kupus je davao dodatni prihod meštanima, nekada je korišćen i kao sredstvo plaćanja – kaže Puača. Futoška istorija beleži i da su 1296. godine Vukovar i Irig bili pogođeni kugom, pa su vlasti naručile 10.000 glavica futoškog kiselog kupusa. Vremenom su se razvijale i druge poljoprivredne grane, otvorena je poljoprivredna škola i fabrika „Aroma” za proizvodnju začina. Ipak, Futog ostaje u srcima putnika-namernika najviše zbog omiljene povrćke, koju Futožani u ovo vreme poređaju na piramide ispred svojih kuća, pa ko voli, može da pazari.

– Policija ih sad malo tera, ali nadam se da će prestati. Naš proizvod je jeftin i zdrav. Sredinom godine je cena bila 20 dinara po kilogramu, što je dobra para. Treba imati na umu i to da se tek posle četiri godine vrati ulaganje u dobar kupus – navodi Puača.

Osim toga, razne vrste kupusa proizvode se na oko 700 hektara u Futogu i okolini, a raspoloživog zemljišta ima mnogo više: još čitavih 5.000 hektara i bilo bi dobro da se iskoriste.

– Mi smo proizvođači i još uvek se svako snalazi kako zna i ume. Kada stignemo do obrta od milion evra, postaćemo gazde. A cilj nam je da u sledećih tri do pet godina zaštitimo kupus na evropskom nivou – najavljuje Puača.

Futoška kupusijada je bila u novembru, a gradić na jugu Bačke pre dve godine proslavio se i ulaskom u Ginisovu knjigu rekorda, kada je skuvan najveći lonac koji je sadržao 6.556 slasnih sarmi.

Uh, kakav šlagvort... dok Futožani, kao i mnogi drugi, ovih dana otvaraju kace sa ukiseljenim blagom, posvetimo se na trenutak suvim podacima i razlogu zbog kojeg čitavu zimu treba provesti u, takoreći, davljenju kupusom: ova zelena bomba vitamina sadrži vitamin ce, beta-karoten, razne vitamine iz grupe be, pa čak i novootkriveni vitamin U, koji sprečava pojavu čira. Tu su za zdravlje i život važni kalijum, magnezijum, sumpor i bakar. O kalcijumu i fosforu da ne pričamo. Što kaže naš narod, „sidu leči”. Dobro, da ne preterujemo, ali je za imunitet zdravo dobar (rekli bi Vojvođani) a stručnjaci tvrde da je jedna od ključnih povrćki za sprečavanje pojave raka.

E sad, da batalimo malo vitamine i posvetimo se kalorijama... jer, Srbi ne bi bili Srbi, kada ovu silesiju lekovitih vitamina ne bi utopili u zadovoljavajuću količinu masti. Tako je, verovatno, nastala i sarma, drugi veliki izum posle nastanka kiselog kupusa. Naravno, ako mast ne curi niz bradu, čemu sve to? I u vezi sa sarmama postoji ta priča da su nam iste ostanule od Turaka (sarma, turska reč: znači „umotati” ili „uviti”), ali teško da su je umakali u toliko svinjske masti. Dakle, eto još jednog srpskog brenda.

I polako, ali sigurno, stižemo do trećeg velikog izuma, a zove se tako erotično: podvarak. Da je onaj Irac nobelovac Semjuel Beket probao podvarak sa ćuretinom, pa još garniran svinjskim šniclama i izvesnom količinom slanine, uz krompir pire, kajmak i vrelu proju po želji, da li bi stvarno tvrdio da je život apsurdan? Da sva ova zima i hladnoća i postojanje u našoj dolini suza nema smisla? Ma kakvi...

Da zaključimo: živeo kupus i njegovi derivati! A u ime novinarske etike, posvetićemo vrlo malo prostora i drugoj strani. Ima i onih „stručnjaka” koji tvrde da je kiseli kupus, u stvari, više štetan nego koristan, jer u sebi sadrži enormnu količinu soli, koja poništava sve što je vredno u kupusu... ne verujte im ništa. To su zli jezici. Sve te priče stižu iz zdravstvene organizacije, one što je silan narod naplašila sa svinjskim gripom! Pored toga, ovde u Beogradu ima i onih sa osetljivijim nosem, onih što izmišljaju da su već peta generacija odrasla na asfaltu. Smeta im što sa terase komšije seljaka smrdi kaca. Fuj, fuj... i to sve traje dok ne dobiju na poklon friško ukiseljenu glavicu, ili pak od te glavice spravljenu božanstvenu sarmu. I odjedared, kaca sa kupusom zamiriše na original „šanel 5”.

Da ne dužimo više. Sleduje nam tri meseca zime, ali bar imamo recept za preživljavanje. Kupusari svih zemalja, ujedinite se!

..............

Da vidimo koliko to košta

Ključno pitanje glasi: koliko je kupus, osim što je zdrav, isplativ u vremenu krize i u situaciji kada jedan deo srpskog naroda jede kupus, a drugi meso, što u proseku jeste sarma? Za jednu kacu kupusa, u vreme udarne sezone potrebno je odvojiti oko 20 dinara po kilogramu. U kacu od sto kila otprilike se spakuje 90 kilograma kupusa, pa stižemo do cifre od 1.800 dinara. Za isto bure potrebno je 4,5 kilograma soli, po ceni od 35 dinara (najjeftinija varijanta) i tako dolazimo do podnošljive cene od oko 2.000 dinara po buretu. Ko se potrudio, mogao je da nađe kupus i za 15 dinara.

Domaćice obično spravljaju sarmu sa „krštenim” mesom, to jest, pola svinjskog, pola junećeg mesa. Veća glavica kupusa, od oko tri kilograma dovoljna je za 20 sarmi, na šta dođe kilogram mlevenog mesa, po ceni od oko 500-600 dinara. Za slasniju sarmu potrebno je i dodatno ulaganje.

Većina domaćica stavlja i pirinač, oko 200 grama, što košta dodatnih 30 dinara, a poseban šmek daje i krčkanje sarme sa suvim mesom, a za to je potrebno još 200 dinara. Taman za ručak za (manje ješne) četiri osobe.

Što se trećeg čuda tiče, podvarak dođe najjeftinija, ako ne i najslasnija varijanta kiselog kupusa. Posle rendanja već ukiseljenog kupusa, u koji je već uložen početni kapital, treba mu dodati nešto pilećeg mesa (oko 200 dinara po kilogramu), ili u skupljoj varijanti ćuretine (oko 400-500 po kilogramu, a ovih dana vlada i nestašica) ili šnicli (oko 350 dinara po kilogramu). Mast, kao nezaobilazni sastojak, valjda je stigla od naših divnih rođaka sa sela, a ako nije, ima ga za oko 70 dinara po kilu.

Dakle, i dalje se isplati ulaganje u kupus. Sad, kome meso, kome čisti vitamini, zavisi od kućnog budžeta. Važno je da je prosek dobar…

Najskuplja varijanta je svakako kupovni kiseli kupus koji u supermarketima košta od 90 do 150 dinara. Ispadne pet do sedam puta skuplje od kupusa spravljenog u kućnoj radinosti. Dakle, ništa bez dobre stare kace.