Ministri opet kršili zakon

Ne spominjući poimence nadležna ministarstva, državni revizor Radoslav Sretenović predstavio je juče novinarima izveštaj o kontroli završnog računa budžeta za 2009. godinu. Prema njegovoj oceni, rezultati ovogodišnje revizije „nisu toliko zabrinjavajući”, ali daleko od toga da su nepravilnosti samo knjigovodstvene prirode.

– Prema svima koji su kršili propise preduzećemo odgovarajuće mere. Izveštaj je dostavljen budžetskim korisnicima i oni imaju zakonski rok od 45 dana da isprave nepravilnosti – kazao je Sretenović ne navodeći o kome je konkretno reč.

Po Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji, protiv nesavesnih korisnika državni revizor može da podnese prekršajne ili krivične prijave.

Kontrolori trošenja para poreskih obveznika utvrdili su da se glavna knjiga Trezora ne vodi u skladu sa zakonom, kao i da ne sadrži podatke o prihodima i rashodima, kako je to predviđeno važećim propisima. I dalje se ne zna ukupna vrednost državne imovine jer ne postoje podaci o nefinansijskoj imovini vrednoj 30 miliona i finansijskoj imovini vrednoj oko tri milijarde dinara. Nepoznato je i koliko je precizno učešće Republike Srbije u vlasništvu pojedinih preduzeća, pouzdano se ne zna tačno stanje dugoročnih zajmova, a nepoznanica je i koliko je pozajmica dato iz budžetske rezerve ranijih godina.

Kako se navodi u izveštaju od oko 1.300 strana, devet ministarstava još nije uspostavilo internu reviziju, a državni revizori se nisu uverili da tamo gde kontrole ima da je organizovana na odgovarajući i pouzdan način.

U postupku revizije utvrđeno je i da minus u državnoj kasi prošle godine nije bio precizno iskazan u završnom računu budžeta, tako da se dogodilo da je deficit zapravo bio čak četiri milijarde dinara manji od iskazanog. Kada je reč o javnom dugu, izveštaji Trezora se razlikuju za 1,8 milijardi evra od podataka koje vodi Narodna banka Srbije. Naime, obaveze po osnovu stendbaj aranžmana sa MMF-om u izveštaju Trezora se ne vide.

Postupkom kontrole ove godine je obuhvaćeno znatno više rashoda nego lane (više od 70 odsto izdataka), a kontrolisana je Uprava za trezor i Narodna banka Srbije, u onom delu koji se odnosi na finansiranje iz državne kase. Izveštaji ove centralne monetarne institucije ocenjeni su pozitivno, dok su kod ostalih korisnika sredstava revizori izneli mišljenje sa rezervom. Pod lupom revizora našlo se i sedam ministarstava: finansija, prosvete, rada i socijalne politike, poljoprivrede, infrastrukture, nauke i omladine i sporta.

Kao i prošle godine, ugovori o delu sklapani su mimo propisa, a ukupna vrednost tih poslova iznosila je oko 77 miliona dinara. I ove godine problema je bilo i u javnim nabavkama. Ugovaranjem javnih nabavki mimo utvrđenih procedura potrošeno je 303 miliona dinara. U izveštaju se tako navodi primer izgradnje Gerontološkog centra u Valjevu. Revizori se nisu uverili u neophodnost primene hitnog postupka javne nabavke projektovanja i izvođenja građevinskih radova u prvoj fazi izgradnje tog gerontološkog centra. Jer, radovi na tom objektu počeli su tak posle devet meseci. U izveštaju se takođe navodi da se kontrolori nisu uverili na osnovu kojih propisa je Ministarstvo rada i socijalne politike preuzelo obavezu opštine Šid da finansira održavanje Spomen kompleksa „Sremski front”. Tom ministarstvu se u izveštaju zamera i to što evidencija onih koji imaju pravo na boračko-invalidsku zaštitu nije sveobuhvatna, ali i da potpuna kontrola podataka prava na dečji i roditeljski dodatak nije uspostavljena.

Revizori su, takođe, utvrdili da je Ministarstvo poljoprivrede potpisalo ugovor sa firmom „Hjulit Pakard” za uvođenje informacionog sistema vredan 329 miliona dinara. Problem je što je to 115 miliona dinara više nego što je bilo odobreno Zakonom o budžetu. Takođe, to ministarstvo nije evidentiralo i nabavke kontejnera, a kazne i penali po nekim sudskim rešenjima plaćeni su sredstvima namenjenim za održavanje zgrada i građevinskih objekata.

Ovo nije jedini primer da je kontrolom utvrđeno da su nadležna ministarstva sredstva namenjena u jedne trošila u neke druge svrhe. Tako je novac namenjen za kredite studentima i učenicima (26 miliona dinara) potrošen za vraćanje kamata bankama. Takođe, bezmalo dve milijarde dinara iz sredstava od privatizacije je pozajmljeno, a nije vraćeno na račun. A umesto verskih zajednica koje je trebalo da dobiju dotaciju od 1,6 milijardi dinara, novac je otišao na kapitalne subvencije za vodoprivredu.

Državni revizori su u izveštaju o budžetu za 2009. godinu istakli da nema podataka o stanju imovine koja se finansira iz sredstava Nacionalnog investicionog plana (NIP).

Ministri i njihovi službenici prošle godine često su prekoračivali limit za službene telefone, a da im to kasnije nije oduzeto od plate.

A. Nikolić