Nije sve bajka

INTERVJU

Ni većih uspeha ni alarmantnijih upozorenja u našem vaterpolu. Direktor vaterpolo reprezentacije Srbije Nenad Manojlović posle osvajanja trećeg uzastopnog evropskog zlata pre tri nedelje u Beogradu naglašava da srpski vaterpolo ima velike mogućnosti, ali da je ostvarivanje najviših ciljeva pod velikim znakom pitanja.

Ovoj generaciji nedostaje samo zlatna medalja na olimpijskim igrama. Zato joj je cilj da ostane na okupu do Pekinga 2008:

– Reprezentacija će pretrpeti manje promene, ili će možda biti bez promena, kako god igrači budu odlučili. Ono što krasi ovu generaciju je da su se svi reprezentativci odazivali redovno. Obećali su da će nastupati do Olimpijskih igara što je vrlo bitno. Najznačajnije da se obezbedi dobra atmosfera, da se motivišu dovoljno do Pekinga. Neophodni su bolji uslovi za rad svih reprezentacija, ne samo seniorske. Posle Pekinga, zbog stanja u sportu, generalno, i u klubovima posledice će se videti u reprezentaciji. Nismo zaokružili na kvalitetan način tehnologiju rada u Vaterpolo savezu. Imamo dosta slabosti.

Težak udarac

Koje su glavne slabosti?

– U velikom smo belaju. Sistem rada sa mlađim kategorijama funkcioniše u Partizanu i Vojvodini. I to uslovno. Nedostaje motivacija i posvećenost trenera poslu, ali najviše nedostaju finansije kako bismo sačuvali trenere. Najbolji stručnjaci odlaze u inostranstvo. Poslednji slučaj su dvojica trenera koji bi trebalo da preuzmu glavnu reč u radu sa mlađim kategorijama – Pera Kovačević i Nebojša Novoselac. Oni su obučeni da preuzmu takvu odgovornost, ali nemaju gde da rade jer su klubovi nezainteresovani za kvalitetan rad i pravljenje strategije. Odlazak trenera je ogroman udarac.

Koliko je loše što je vaterpolo je kao i većina sportova koncentrisan u naša dva najveća grada Beogradu i Novom Sadu?

– To nije nimalo dobro. Klubovi u unutrašnjosti se polako zatvaraju. Sve manje ih interesuje kvalitet što traži određene investicije, podizanje nivoa i obima rada, veće angažovanje i znanje. Nisu spremni da više ulažu nego do sada. Pretvorili su se u male profitabilne organizacije koje se održavaju od dotacija grada i države i tako zadovoljavaju svoje niske interese, za razliku od nacionalnih interesa koji su daleko veći. Takođe je teško dopreti do klubova i uključiti ih u sistem rada. To je glavna opasnost. Ranije smo se oslanjali na klubove i bazirali našu selekciju na osnovu njihovog rada. Sada smo obrnuli proces. Selekciju, tehnologiju i korekciju rada u klubovima vršićemo kroz vikend pripreme, seminare, kampove, rad u nacionalnim selekcijama mlađih kategorija i tako pokušati da inteziviramo rad u klubovima.

Može li tu Partizan, kao jedini preostali moćni vaterpolo klub u državi, uz Savez da učini nešto za budućnost, jer mu je neophodna konkurencija?

– Najviše kadrova u Savezu dolazi iz Partizana. Pokrenuti stanje u drugim klubovima je teško. Budžeti su niski. Kvalitet trenera nije na nivou koji je nama neophodan za stvaranje vrhunskih igrača. To je mukotrpan rad. Najbitnije da maksimalno podignemo nivo rada u Partizanu. Strategijski "gađamo" Vojvodinu i uskoro ćemo se sastati sa rukovodstvom tog kluba. Tu je i Zvezda kao naš cilj. Vrlo nam je značajan Niš, Ima sve uslove, ali, na žalost, odrekao se kvalitetnog vaterpola.

Sve će se seliti u Beograd

Koliko vaši planovi zavise od politike?

– U sportu ima uvek politike i neophodna je. Prati sport, daje poziciju, obezbeđuje finansije kako na lokalnom tako i na državnom nivou. Međutim, politika ulazi u sport koliko joj dozvolite, odnosno koliko su stručnjaci u stanju da artikulišu koji je interes sporta i kako ga ostvariti. Ljudi iz sporta su značajni i najodgovorniji, jer kreiraju sistem i vode ga. Oni sami najviše odlučuju, a ne političari.

Nedostaje Zakon o sportu. Da li je on ključan za rešavanje problema?

– Zakonom će se regulisati finansiranje sporta i tako će se uvesti sistem do određenog nivoa. Vrhunski sport je najatraktivniji i za njega ne treba brinuti, ali moramo da ulažemo u masovni sport. Gradovi moraju da prepoznaju svoj najveći interes, a to su mladi. Tu mislim na masovni sport kome pripadaju škole, klubovi i sportske škole. Ipak, i tu ima razlike. Ne treba da bude cilj finansirati sportske škole, koje su već profitabilne. One obučavaju mlade do određenog nivoa i nisu proizvele gotovo nijednog vrhunskog igrača. Uz njih javljaju se menadžeri koji su bogatiji od nas i preprodaju mlade igrače u inostranstvu. Čudno je da male sredine nisu spremne da se ozbiljno pozabave sportom i da investiraju u interesu svoje dece. Svi pričaju da se sve seli u Beograd. Pa normalno je da se sve seli u Beograd, kada Beograd investira. I sve će se seliti u Beograd. Ako mala sredina nije spremna da pruži istu šansu svojoj deci da im zabavu u kafićima i probleme sa drogom zameni šansom da se bave sportom u svom malom gradu, onda će se deca seliti u Beograd.

--------------------------------------------------------------------------

Nemoć

– Mi, na žalost, ne možemo da vratimo svoje reprezentativce u domaće klubove. Pokušao je Partizan sa Ikodinovićem, koji je dobio duplo ili tri puta vredniji ugovor u Rusiji zbog čega je morao da ga pusti, – kaže Manojlović.

--------------------------------------------------------------------------

Usavršen rad sa sponzorima

– Kao glavnog sponzora Vaterpolo savez ima "Akva vivu". Tu je i pul sponzora. Najbitniji su nam u tome igrači. Sve vreme radimo na promovisanju reprezentativaca i tako podižemo interesovanje sponzora. Usavršavali smo se u tom radu, izlazili sve više u susret kompanijama kako bi imale veću korist od nas. Svaka reprezentacija mora da ima više sponzora, jer to daje finansijsku sigurnost, – rekao je Manojlović.

--------------------------------------------------------------------------

Gde je interes

Po oceni Nenada Manojlovića dva su osnovna uslova da jedan naš klub funkcioniše dobro i da ima zapaženu ulogu i u evropskim takmičenjima:

– Da bi klub bio u Evropi među 10-15 najboljih potreban mu je budžet od 250.000 do 350.000 evra. Je li to puno? Uz to neophodna mu je baza u mlađim selekcijama od oko 300 dece. Grad koji uloži toliko i obezbedi deci da se bave sportom, u ovom slučaju vaterpolom, dobija mnogo lepšu atmosferu, ljudi mogu da vide vrhunski sport i u svojoj sredini. Tu je samo pitanje da li lokalne vlasti imaju interes da vode računa o deci.