Grožđe na vrbi

Vegetiramo – a nismo vegetarijanci, žale se milioni građana, širom sveta i ovde. Izmoždeni krizom, kažu, žive „kao biljke”.

Preobražavanje iz faune u floru izražavaju i u anketama. Pa na pitanje „kada očekuju da izađu na zelenu granu” (bolji život), sve češće odgovaraju: „Kad na vrbi rodi grožđe” (nikada).

Rastući pesimizam raje zabrinuo je i mnoge lidere, pogotovu što se prilično zapatio i oko Baraka Obame, čiji je izbor za šefa Bele kuće, pre dve godine, doživljen kao „trijumf mobilizatora optimizma i u Americi i izvan nje”. Psihička depresija izgleda i dublja od ekonomske, pa je i predsednik Srbije Boris Tadić ustao, slično nizu stranih kolega, protiv „atmosfere beznađa” kao „najvećeg neprijatelja”.

Svima koji su „na belom hlebu” teško je, međutim, da se oslobode crnih slutnji. Čak i u masovnom odevanju već poduže dominira crna boja, što je dosad možda najveći sklad mode i misli. Ne teše ni pogledi koji „vide svetlost na kraju tunela”, jer je vic pripisuje „vozu koji dolazi iz suprotnog pravca”…

Malo ko je pretpostavljao da će doći do tako žestokog podrivanja nade.

Ali ovo doba ostvaruje i mnogo toga drugog što se donedavno mahom smatralo „nemogućnim”.

Na sve strane niče „grožđe na vrbi”. „Nezamislivo” – a politički, ekonomski, kulturno i medijski opipljivo. Za ovu priliku, probrano je deset takvih „grozdova”.

1. U toku je globalna preraspodela nada, konstatuje londonski „Ekonomist”. Zapad je, navodi, 400 godina prednjačio u njima, ali su se one sada odselile na istok, pa tako, prema istraživanju Centra Pju, znatno više Kineza (87 procenata), Brazilaca (50) i Indijaca (45) nego Amerikanaca (30), Britanaca (31) i Francuza (26 odsto) veruje da se njihove zemlje kreću u ispravnom pravcu. Nada u bolji život se omasovila, zaključuje se, iako se smanjila tamo gde se najduže ostvarivala.

2. Verovalo se da ekonomski i tehnološki razvoj vodi ka uravnotežavanju i društava i regiona, ali su nastale rekordne razlike na oba polja.

3. Zbila se, pri tome, najveća neprikladna preraspodela blaga i odgovornosti, tako da je teret krize svaljen na leđa masa zarad spasavanja finansijskih giganata, sa obrazloženjem da su „suviše veliki da bi propali”, što je okarakterisano kao „socijalizam za bogate, a kapitalizam za siromašnije”.

4. U ime borbe protiv terorizma, ojačana je „kultura tajne” iako se smatralo da uklanjanjem Berlinskog zida ulazimo u doba jasnih odnosa između vlasti i građana.

5. Javnost je osnažena, međutim, insajderskim otkrivanjima i internetskom širokom distribucijom „strogo poverljivih” dokumenata.

6. Došlo je do sukoba dve „svetinje” koje su ubrzano menjale civilizaciju informacija i novca. Obe su se ispostavile neočekivano nepouzdanim, i međusobno suprotstavljenim, iako je jedan od osnivača SAD Tomas Džeferson govorio da su „informacije valuta demokratije”.

7. Poslednja sila jednopartijskog sistema, sa Komunističkom partijom na čelu, Kina, privredno se najbrže razvija usred globalnog kapitalizma.

8. Preispitivanja su dovela do otkrića u već „zaključenim slučajevima”, kako se iskazalo u izveštaju istraživača Saveta Evrope, koji mafioze među kosovskim Albancima optužuje i za trgovinu telesnim organima tajnih zatočenika.

9. Pojavile su se nedržavne sile u širokom rasponu od terorista do milijardera i internetskih magova, tako da može da se govori o individualcima različitih kreativnih profila, kakvi su osnivači „Majkrosofta” i „Vikiliksa”, Bil Gejts i Džulijan Asanž, kao o alternativnim supersilama.

10. Danas je teže govoriti kuda ide svet, i svako ponaosob s njim, iako smo svi detaljnije obavešteni, međusobno povezaniji i jedni od drugih zavisniji nego ikad.

Evropu izdvajam kao poseban slučaj, kao najsloženiji poligon ostvarivanja „neverovatnosti”. Od simbola opšteg ratovanja, deljenja sebe i sveta, pretvara se u takoreći nezamisliv znamen pacifizma (posle okončanih najnovijih balkanskih razaranja) i kontinentalnog objedinjavanja u skladu sa izazovima globalizacije.

Takvim eksperimentima ona je, ceni se, najubedljivije postojeće „grožđe na vrbi”. Pri čemu rezultati, s tekućim finansijskim dramama i lančanim demonstracijama, još zaostaju za projektom.

Moramo da delujemo zajednički i u spoljnoj politici, upravo je upozorila šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, ako želimo da ostanemo prioritetni za SAD, kao glavnog a „reformišućeg” saveznika. Da bi se ta tradicionalna privlačnost održala, dodala je, potrebno je da EU ojača, kako je citiraju zemljaci u britanskom „Gardijanu”, odnose (kojima se i Vašington sve više posvećuje) sa Rusijom, Kinom, Japanom, Brazilom i Afrikom.

A gde smo mi u svemu tome, čuje se među nama. Odgovor je, na osnovu svega evidentiranog: u Evropi, više i od geografske poistovećenosti.