BiH: Zakon kršen 163 puta

Od našeg dopisnika

Sarajevo–Bosna i Hercegovina ima Zakon o finansiranju političkih partija koji je donesen 2000. godine i koji je u međuvremenu pretrpeo dve izmene. Nevladin sektor i dalje smatra da ovo „nije dobar zakonski projekat“ i da su mu potrebne radikalnije izmene, jer sadrži „niz nepravilnosti“ koje omogućavaju korupciju i zloupotrebu.

Političke partije u BiH, shodno odredbama aktuelnog zakona, finansiraju se iz pet izvora: članarine, priloga pravih i fizičkih lica, iz budžeta BiH, zatim iz prihoda imovine u vlasništvu stranke, te iz dobiti od preduzeća u vlasništvu stranke.

Prikupljanje novca iz bilo kog drugog izvora, kako nam je potvrđeno u Centralnoj izbornoj komisiji BiH, „podleže zakonskim sankcijama“.

Branko Petrić, član CIK-a, koja vrši reviziju finansiranja stranaka, napominje da „stranke najveći deo prihoda ostvaruju iz budžetske kase, oko 82 odsto ili više od 20 miliona KM na godišnjem nivou, a najmanji od članarine“.

Zakon nije ograničio ukupan iznos budžetskih sredstava namenjenih finansiranju stranaka, ali jeste precizirao da „taj iznos ne može biti manji od 0,2 odsto vrednosti budžeta“.

Republika Srpska i Distrikt Brčko imaju svoje zakone o finansiranju političkih partija, dok se u Federaciji BiH, koja nema takav zakon, budžetska sredstva za finansiranje stranaka izdvajaju na osnovu Zakona o izvršenju budžeta.

Specifičnost finansiranja stranaka u BiH, prema Petrićevim rečima, jeste u tome da se u njihovu kasu slivaju sredstva iz različitih budžeta, od državnog, preko entitetskog i kantonalnog, pa do opštinskog. Suštinski problem je, smatra on, to što „niko ne kontroliše u šta je potrošen novac koji su stranke dobile, uključujući i onaj iz različitih budžeta“.

Hasida Gušić, šef Službe za reviziju CIK-a, napominje takođe da se vrši „samo kontrola priliva sredstava“, a ne i „način na koji su potrošena“, jer tu obavezu CIK-u ne nameće aktuelni Zakon o finansiranju političkih partija.Revizija trošenja budžetskih sredstava, dodaje ona, „u nadležnosti je Kancelarije državnog revizora“.

Kontrola priliva sredstava vrši se na osnovu izveštaja koji stranke dostavljaju CIK-u, a posebna pažnja posvećuje se iznosima koje su na račun stranke uplatili privatni donatori, ili pravna lica.

Prema izmenjenoj odredbi postojećeg zakona, „iznos svih priloga jednog fizičkog lica u jednoj kalendarskoj godini ne sme premašiti osam prosečnih neto plata“, a jednog pravnog lica „15 prosečnih neto plata“. Pod prosečnom neto platom podrazumeva se prosečna neto plata iz prethodne godine, što utvrđuje Agencija za statistiku BiH.

Kršenje ove odredbe, kao i svi drugi takozvani „zabranjeni prilozi“ podrazumeva sankcionisanje, a kazne se kreću i do 10.000 KM. CIK je, prema rečima Gušićeve, do sada „doneo 163 odluke o kažnjavanju stranaka koje su prekršile zakon“, od kojih se većina odnosila na kršenje odredbe koja tretira „priliv zabranjenih priloga“.

D. Stanišić