Vlast hvali, a opozicija kudi

Novi zakon o finansiranju političkih partija, mada najavljivan, neće biti donet do Nove godine, slažu se predstavnici vlasti i opozicije u Narodnoj skupštini Srbije i to bi bilo jedino u čemu se apsolutno slažu. U vladajućoj koaliciji tvrde da su rešenja u Nacrtu zakona dobra i da će stranačke finansije biti transparentnije. Jedina opoziciona stranka koja je učestvovala u radu radne grupe koja je pisala zakon, Liberalno-demokratska partija, između ostalog, zamera to što bi svi podaci o donatorima bili poznati javnosti, a opozicionari, koji nisu učestvovali u radnoj grupi, kao što su predstavnici Demokratske stranke Srbije, kažu da je „ovo zakon protiv opozicije”.

Suzana Grubješić, potpredsednik G17 plus, bila je član radne grupe, i po njenom mišljenju „nacrt zakona je urađen baš kako valja”. Ona kaže da su stranke imale određene tehničke primedbe na prvu verziju teksta, bilo je dilema – hoće li se članarine plaćati u opštinskom odboru na priznanicu, ili uplaćivati na stranački račun ili da li treba ostaviti odredbu o polaganju depozita pred izbore. Vrlo je, kako kaže, zadovoljna što je ukinut limit za privatne donatore, jer to znači da „stranke neće morati da ’friziraju’ izveštaje kako bi se uklopile u zakonske okvire”. Grubješićeva na kraju ističe da je najvažnije da zakon bude dobro sproveden.

Elvira Kovač (SVM), član radne grupe, kaže da je radna grupa odlično radila, da je, takoreći, za svaki novi sastanak stizala „nova verzija zakona, zbog uvaženih primedbi”. Prema njenim rečima, SVM je bio protiv rešenja po kojem se ceo budžet namenjen finansiranju stranaka deli na osnovu broja osvojenih mandata na izborima jer to „prosto nije fer prema onim listama koje su samostalno ušle u parlament i imaju dva, tri, ili četiri poslanika”. Na kraju su, kaže došli do rešenja koje je ušlo u nacrt zakona po kome bi stranke, odnosno koalicije do pet odsto osvojenih glasova dobijale na svaki dinar još pola dinara, a za preostali procenat samo po dinar. Tako bi, recimo, onaj ko bi osvojio 300.000 glasova, po osnovu osvojenih 15.000 glasova (pet odsto) dobio 22.500 dinara iz budžeta, a za preostalih 285.000 glasova, 285.000 dinara. Ovo rešenje, kaže Kovač najviše odgovara strankama manjina, jer će uvek dobijati više para, pošto za njih ne važi cenzus od pet odsto za ulazak u parlament.”

Rade Obradović (DSS) ističe da se zakon „ne priprema zato što vladajuća koalicija misli da je on potreban Srbiji, nego zbog pritisaka međunarodnih institucija i EU i zbog javnog mnjenja, kako bi se prikupio neki politički poen”. On dodaje da je DSS predlagao da se u paketu donesu zakoni o partijama, o finansiranju političkih partija, o izboru narodnih poslanika, o reklamiranju i o medijima, „jer bismo tako dobili sistemska i dobra rešenja”. Prema njegovim rečima, mora biti rešeno pitanje zloupotrebe državnih resursa u stranačkim kampanjama, „kako je to vlast činila na lokalnim izborima, i sve dok se sve to ne reši, to će biti zakon koji će važiti samo za opoziciju”.

Bojan Đurić kaže da je LDP bio jedina opoziciona stranka koja je učestvovala u radu radne grupe, ali da nijedna njihova primedba nije uvažena, zbog čega će podneti veliki broj amandmana kad zakon stigne u parlament. On dodaje da je LDP ukazivao na „neke besmislene, nesprovodive odredbe, poput one o polaganju depozita za izbore, ali i na stroga pravila za donacije strankama”. Đurić kaže da je LDP, „naravno, za transparentan rad stranaka, ali za pet godina nama su sto puta zapaljene, ili uništene prostorije, dakle nema sigurnosti i ne možemo da očekujemo u takvoj situaciji neko slobodno da donaciju stranci, a da pri tom zna da će apsolutno svi podaci o njemu biti dostupni javnosti”.

M. Čekerevac