Više novca uz veću kontrolu

Opravdano ili ne, političku scenu građani Srbije godinama vide kao jednu od najkorumpiranijih sfera društva. Isto tako, međutim, niko ne može da se seti nijednog dokazanog slučaja korupcije. Priča o tome da svi vlasnici krupnog kapitala finansiraju sve stranke davno je postala opšte mesto srpske politike, a opet nikada se ni u jednom stranačkom finansijskom izveštaju nije pojavio niko od onih koje nazivamo tajkunima, čak i uprkos priznanju nekih od njih da su to radili.

Veze između politike i biznisa nisu nikakva specifičnost Srbije, ali se države međusobno razlikuju po tome koliko su ti podaci javnosti poznati i kojim mehanizmima uspevaju da spreče zloupotrebe. A finansijski izveštaji srpskih političkih partija, koje su, inače, i same kontrolisale preko skupštinskog odbora za finansije, uglavnom su bili uvredljivi za zdrav razum. Po tim izveštajima, naše partije finansiraju isključivo partijski funkcioneri i vlasnici nikom poznatih STR-ova. A novac koji potroše na izborne kampanje, posebno na lokalnom nivou, po pravilu, bio je dovoljan za iznajmljivanje neke sale na 12 minuta ili za plaćanje reklame od osam sekundi na lokalnoj televiziji.

 U odbranu partija, stali su, međutim, delom i stručnjaci tvrdeći da je važeći zakon takav da praktično primorava stranke da „štimuju“ izveštaje, pošto je ograničen ukupan iznos novca koji mogu da prikupe. Na kraju, jedini „grehovi“ za koje su partije mogle biti kažnjene jeste da uopšte ne predaju izveštaje ili da se prihodi i rashodi ne poklope. Koliko novca su zaista imale i potrošile niko ne kontroliše, pa se tako dešavalo i da potpuno prihvatljivi budu i izveštaji u kojima, recimo, stranka navede da je za neke lokalne izbore potrošila nula dinara.

Svi ovi nedostaci bi trebalo da budu otklonjeni novim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, čiju je radnu verziju krajem septembra izradila radna grupa Ministarstva pravde i Agencije za borbu protiv korupcije. Donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka jedan je od uslova koje Srbija mora da ispuni na putu evrointegracija, ali je sada već izvesno da zakon neće biti usvojen do kraja ove godine, kako je ranije najavljivano.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da bi zakon do kraja godine trebalo da usvoji vlada, a da će se pred poslanicima naći početkom naredne godine. On je istakao da je tekst zakona rađen šest meseci i da je ovih dana stigla veoma pohvalna ekspertiza relevantnih tela Evropske unije – GREKO-a, Venecijanske komisije i ODIR-a.

Šta, dakle, donosi novi zakon?

„Iznosi sredstava iz privatnih izvora neće biti limitirani iznosima iz javnih izvora, već je limit postavljen samo u odnosu na finansijere, pa tako fizičko lice može dati svim političkim subjektima najviše 20, a pravno najviše 200 prosečnih mesečnih zarada godišnje. Nijedan prilog neće moći da bude dat u gotovom novcu, već sve mora biti uplaćeno na račun. Sredstva iz budžeta za finansiranje redovnog rada dobijaju politički subjekti čiji su predstavnici u parlamentima, što znači da ako je koalicija učestvovala na izborima, koalicija će i dobijati sredstva. Eventualni izlazak pojedinih stranaka iz koalicije nema značaj za raspodelu sredstava, koja se vrši srazmerno broju glasova osvojenih na izborima, tako da ovakva rešenja treba da destimulišu trgovinu mandatima”, navodi neke od novina Zorana Marković, predsednica radne grupe.

Novi zakon uvodi i izborno jemstvo, pa tako oni koji žele da koriste sredstva iz javnih izvora moraju položiti obezbeđenje, koje će biti vraćeno ukoliko osvoje više od jedan odsto, odnosno više od 0,3 odsto glasova ako je reč o strankama nacionalnih manjina. Uvedena je i prekršajna odgovornost ne samo političkih subjekata, već i njihovih finansijera za prekoračenja limita, a pored novčanih kazni do dva miliona dinara, predviđene su i zatvorske sankcije za kršenje zakona.

Koliko će, međutim, sva ova rešenja, promeniti ponašanje stranaka i uticati na to da tokovi novca u politici budu vidljiviji, videće se tek za dve, tri godine, kada se očekuju prvi efekti zakona.

Jer, čak i da ga poslanici ne „pokvare“ amandmanima, kao što se već dešavalo, ni najbolja zakonska rešenja neće ništa pomoći ako ne budu dosledno primenjivana. Jedan od učesnika u izradi ovog zakona Nemanja Nenadić tako kaže da ni do sada nisu zakonska rešenja bila prepreka za transparentno finansiranje stranaka, nego nedostatak volje, pre svega od strane RIK-a da se izveštaji stvarno provere.

„Ja za razliku od drugih koji su učestvovali u izradi novog zakona ne mislim da će samo ukidanje ukupnog limita za privatne donacije uticati na to da stranke prijavljuju sve svoje donatore. Ono što će ih na to naterati jeste ozbiljna kontrola izveštaja koje predaju“, rekao je Nenadić.

„Ni do sada nisu zakonska rešenja bila prepreka za transparentno finansiranje stranaka, nego nedostatak volje, pre svega od strane RIK-a da se izveštaji stvarno provere.

Gordana Novaković