I bi miting

I bi miting pred američkom ambasadom. Protestni, kažu. Potresni, kažem. Taman toliko ljudi da eventualno sačuvaju dve oranice uz Ibar. Omanje, naravno. Kosmet, ni u ludilu, pa ni tad.
Al’ nisu ti nesrećnici krivi! To ni slučajno. Većina njih i jeste došla s Kosova i Metohije da se u Beogradu pomoli i da ga moli... A dobri stari Beograd je krmeljao. Snevao svoj ranoprolećni san. Zamolio je da ga bude samo u hitnim slučajevima, a ovo nije bio jedan od tih...
Najmanje je bitno u čijoj organizaciji je bila ova "poseta" znamenitostima Ulice kneza Miloša? I da li su se sitne političke šićardžije očešale za koji virtuelni poen? Zar ideja, zar pomen Kosmeta nije zaslužio da tih sat vremena stanu tramvaji i zamru sve pritoke Slaviji?! Zar legendarni beogradski kolaps nije konačno mogao da dobije smisaono opravdanje!? Je l’ vozačima bilo teško da zatrube u pozdrav? Zar nismo mogli te enklavne zlosrećnike da dočekamo barem kao umorne putnike, ako već ne mogadosmo kao sabraću u nevolji!?

Daleko sam ja od kakvog lokal, iliti vikend patriote. Predaleko i od epskog mitomana. Najdalje od stranačkih znamenja i barjaka koji su se lizali s beogradskom promajom. Ali znam da su zvona Svetog Marka ravnana po gračaničkim. Svetosavska po dečanskim. Saborna po pećko-patrijaršijskim. Rakovička po devičkim... Nije to nikakva prazna niti retrogradna retorika, već fakat.

Jednako kao i činjenica da je i mnogim Albancima Kosmet kolevka. Da i njihove pesme s ljubavlju pevaju o njemu. Niti mogu, niti želim to da prenebregnem.

Kao što ne mogu ni da prihvatim teoriju o "Kosovu kao nasleđenom stanju s kojim se, najverovatnije, moramo pomiriti". Ili kad, recimo, pred Kosovo umetnu "de fakto"...

Pa nasledio sam ja od predaka predispozicije i za infarkt i za šlog, ali mi nešto ne pada na pamet da, tek tako, prihvatim činjenično stanje i čekam da tromb dođe po svoje... Dok je veka, ima i leka! Samo ako čovek hoće da ga traži?! Amputira li se odmah noga ako je "de fakto" načela gangrena? Da li bi na to pristali rodonačelnici servilne retorike?!

Al’ hajde, pustimo sad sve to i vratimo se "izletu" kosmetske grupe u prestonicu. Na sreću, razvedrilo se tokom mitinga, pa će slike iz Beograda ispasti baš lepe. Sendviči su bili sasvim pristojni, a i odabir muzike nije bio loš. Zapodenuo sam priču o nekim komunalnim mukama, koliko da vide da nije njihova najveća. Ne znaju oni šta je patnja kad nemaju parking zone i "Parking servis"...

Njihov će se problem, na ovaj ili onaj način, rešiti, a ja ću doveka kuburiti s kablovskom televizijom.

Shvatili su na kraju. Popakovali se u autobuse i otišli. Eh, blago njima. Nemaju pojma koliko je daleko Novi Beograd, a kako se vuku tramvaji... Nemaju oni tih glavobolja.

Sve u svemu, nikako da se otmem utisku da su neke rasprodaje izvele više ljudi na ulice. Pamtim, čini mi se, da je i u odbranu prava komšijskih semenkarnica na nelegalno postojanje ustajalo više sveta. Temelji hamburgerdžinica su čuvani kao svetačke mošti.

Doduše, jesu to stvari od nasušnog značaja za opstanak države i društva. Šta vredimo Kosovu gladni i goli? Baš ništa, "de fakto"…