Nema izgovora za neznanje engleskog

Meni jednostavno jezici ne idu od ruke, izgovor je đaka koji iz francuskog redovno dobijaju dvojke ili zaposlenih koji rade na mestima na kojima se podrazumeva da govore engleski, a jedino znaju za „haj” i „baj”.

Međutim, nauka odgovara da više nema nikakvih opravdanja. Svako ko je makar prosečno inteligentan savršeno je sposoban da za 15 minuta nauči novu reč, tvrde profesori neurologije sa univerziteta Kembridž posle nove studije na dobrovoljcima.

Ako 160 puta za četvrt sata čuje stranu reč, mozak će je neizostavno zapamtiti, rezultat je njihovog istraživanja koje prenosi britanski dnevnik „Telegraf”. Tim naučnika je volonterima prikačio elektrode na glavu i pratio šta se dešava u njihovim glavama dok slušaju nešto nepoznato. Mozak u početku teško prepoznaje slogove iz drugih jezika. Ali kada je ispitanik za 15 minuta 160 puta čuo istu stranu reč, njegov mozak se ponašao isto kao i kada je prepoznao reč iz maternjeg jezika.

– Ovo sugeriše da je važno vežbati... Svaka mala vežba pomaže, rekao je istraživač Juri Štirov.

– Sama percepcija – slušanje – pomaže. Naši dobrovoljci nisu ponavljali reči.

Rezultati ovog istraživanja poklopili su se metodom Pola Nobla koji je poznat po svom, istoimenom institutu za učenje stranih jezika u centralnom Londonu. On je ubacio svoje ime u etar kada se pročulo da polaznike kurseva na kojima se uči španski, italijanski, francuski, nemački i kineski ne podstiče da ponavljaju imenice i glagole, već da ih samo slušaju. Njegova ideja je da, iako je ponavljanje važno, mozak najbolje pamti kada je opušten i kada se ne trudi da bilo šta zapamti.

– Ako pratite sport, zapamtićete sve igrače, tim i pravila iako vam to nikada nije bila namera, objašnjava Nobl.

– Zapamtićete ih jer im se iznova i iznova vraćate.

Na njegovim časovima nema udžbenika ni predavanja kao u školi. Mnogi polaznici mu se žale da često ispadaju smešni u inostranstvu jer ne umeju da pitaju ni koliko nešto košta. On međutim tvrdi da ako neko govori maternji jezik, može da savlada i bilo koji drugi.

– Ako biste zapamtili sve koje vidite na „Jutjubu”, poludeli biste. Mozak mora da odluči šta je važno, a šta ne, dodaje Nobl.

Otkriće profesora sa Kembridža važno je za Britance koji imaju malo podsticaja da uče strane jezike a mnogo izgovora da to nikad i ne urade. Međutim, rezultati istraživanja daleko prevazilaze potrebe turista i odnose se i na osobe koje su pretrpele moždani udar pa ponovo uče da govore.

– Ovo istraživanje sugeriše da je brži oporavak moguć, zaključuje profesor Štirov dodajući da tretman za ljude sa oštećenjem mozga, kao što je slučaj kod pacijenata koji su preživeli šlog, mora da se usredsredi na sposobnost mozga da brzo savladava novo.