Akcije „Imleka" prve najavile prodaju

Decembarski rast cena akcija „Imleka” praktično je najavio prodaju ove kompanije i pre nego što su čelnici „Salforda” zvanično to učinili pre tri dana. Jer, cena njihovih akcija porasla je s 1.650 dinara po papiru (krajem novembra) na 2.300 dinara (krajem prošle nedelje). Time je tržišna vrednost kompanije uvećana na 200 miliona evra.

Upućeni u prilike na finansijskom tržištu nemaju dileme da je informacija o sigurnoj prodaji procurela ranije po tome što su akcije firme kupovali upravo insajderi. Nije isključeno, kažu, ni da je „Salford” sam podigao berzansku cenu kao signal kupcu o vrednosti preduzeća. Ostatak trgovanja je, kažu, normalna tržišna reakcija da vredi kupovati akcije čija vrednost stalno raste.

Najava čelnih ljudi „Salforda” da će u naredne dve godine prodati kompanije koje imaju u Srbiji nije, zapravo, nikakva novost. Prodaja dve mlekare, „Bambi Banata” i „Knjaz Miloša”, bila je najavljena još pre dve godine kada se govorilo da će se za sve to tražiti više od milijarde evra, ali je svetska kriza pomrsila račune.

U protekle dve godine u javnosti je za potencijalnog kupca mlekara važio evropski gigant u prehrambenoj industriji firma „Danon”, a pojavljivale su se informacije o hrvatskom „Agrokoru”. Za „Knjaz Miloš” je, navodno, bila zainteresovana „Pepsi kola”. Iz „Salforda” su na pitanja o eventualnoj prodaji redovno odgovarali da imaju interesenata, ali da još, zbog krize, nisu postigli adekvatnu cenu. Da li se sada nešto promenilo?

Da je prodaja mlekara na vidiku, po nekima, videlo se i iz letošnjeg prekomponovanja akcija u slučaju „Banjalučke mlekare” koja je takođe u sastavu „Salforda”. Naime, ponuda za preuzimanje akcija „Imleka” od „Subotičke mlekare” koja je bila kupac Banjalučke mlekare doživljena je kao spremanje „Subotičke mlekare” na prodaju, ali bez mlekare u BiH koja je formalno bila u njenom vlasništvu.

I to što je sam „Imlek” 11. decembra uputio ponudu za sticanje sopstvenih akcija po ceni od 1.900 dinara po akciji koja važi do 12. januara 2011. godine za mnoge je bio znak da se nešto dešava.

Nenad Gujaničić, broker „Sinteza investa”, kaže da je redosled prodaja „Salfordovih” kompanija sledeći:

– „Salford” će prvo prodati mlekare i to prvo manju „Subotičku” jer bi u slučaju da prvo prodaju veću mlekaru, za manju bilo mnogo manje interesovanja. U slučaju da neko želi da kupi obe njihove mlekare morao bi da traži dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije, a znamo da su doneli rešenje da su zloupotrebili dominantan položaj. Sledeći bi bili na prodaju konditori, a poslednji „Knjaz Miloš” koji su oni preplatili, u međuvremenu nisu imali profit, a tržišno učešće im stagnira – smatra Gujaničić.

Mlekare prema tržišnom učešću sasvim sigurno imaju dobit, a koliko će za njih „Salford” dobiti pokazaće novi kupac. Pogotovo će biti interesantno poređenje s cenom koju su oni platili za mlekare.

Koliko mlekare vrede može se donekle videti poređenjem s iznosom za koji je hrvatski „Dukat” prodat pre dve godine francuskom „Laktalisu”. Ta transakcija je bila vredna oko 270-280 miliona evra, dok su prihodi te mlekare u 2007. godini, uoči prodaje, bili oko 300 miliona evra. To pokazuje da je cena preuzimanja bila oko 0,9 vrednosti prihoda te kompanije. U slučaju „Imleka” pretpostavlja se da će ove godine prodaja, odnosno prihod biti oko 170-180 miliona evra. Međutim, prema ceni akcija na Beogradskoj berzi vrednost „Imleka” je 1,1 njihovog godišnjeg prometa, znači na višem nivou u odnosu na „Dukat”. Otuda se nameće i pitanje da li se „Imlek” može bolje (pre)prodati.

Inače, za Gujaničića to što je „Imlek” dao ponudu za preuzimanje 0,94 odsto svojih akcija, što je mali broj, po ceni od 1.900 dinara (u čemu verovatno neće uspeti po sadašnjoj tržišnoj ceni akcija) pokazuje da oni, zapravo, stavljaju do znanja da njihove akcije vrede više i da ih neće ni oni dati ispod te cene.

I Milutin Nikolić, direktor konsultantske kuće „Citadel”, nema dilemu da će „Salford” prvo prodati mlekare, pa konditore i na kraju vodu.

– Mlekare imaju dobru tržišnu poziciju, konkurencija im je slaba što novom vlasniku garantuje dobit. Nešto im je slabija pozicija kod konditora, a najveću konkurenciju imaju kod voda. Pri tom su „Knjaz Miloš” realno preplatili i to ne mogu da prevale na novog vlasnika. To su dobre kompanije, ali je sporan sadašnji trenutak u kome se one nude na prodaju. Za „Telekom” se, na primer, javilo sedam potencijalnih kupaca, a pre četiri godine kada je prodavan „Mobi 063” bilo je 10 potencijalnih kupaca, a samo tri su licitirala. Za „Telekom”, koji je veća kompanija i ima fiksnu i mobilnu telefoniju i radi u tri zemlje, za očekivati je bilo da bude više interesenata. Ali, to je slika vremena – kaže Nikolić po čijoj oceni nije realno da „Imlek” postigne cenu preuzimanja prema prihodu kompanije kakva je bila u slučaju hrvatskog „Dukata”.

Prvi čovek „Citadela”, inače, smatra da bismo u slučaju prodaje „Imleka” najzad mogli da dobijemo strateškog investitora koji ostaje dugoročno, koji bi kompaniju integrisao u svoj sistem i čija očekivanja nisu da zaradi na preprodaji preduzeća, jer to ume prodajom proizvoda.