Povratak "crnokošuljaša"

Nemci i Austrijanci upustili su se u raspravu posebne vrste. Naizmenično pripisuju jedni drugima krivicu za nagli rast popularnosti ekstremne desnice, sa obe strane zajedničke granice, ali i geografski razuđenije, širom Evrope.
Krivci i krivica vrednuju se u populističkom maniru, dominira pitanje da li je baltičko-pruski ili alpski nacionalizam ružniji.
Konkretan odgovor prvi su dali Nemci, početkom ove nedelje. Uz pomoć računice, izvesno pozajmljene iz arsenala nadriempirije, ustanovili su da je prihvatljivost nacionalističkih i (neo)nacističkih ideja u Austriji višestruko izraženija nego u Nemačkoj. Upoređeni su rezultati izbora u pokrajini Brandenburg i Prednja Pomeranija, gde je neonacistička stranka NPD osvojila oko sedam odsto glasova, sa rezultatima parlamentarnih izbora u Austriji, gde su dve stranke ekstremne desnice osvojile dvostruko više – bezmalo petnaest odsto.

Nemačka jednostavna računica usredsredila se na činjenicu da je broj pristalica (neo)nacista, u odnosu na ukupan broj stanovnika Nemačke, zanemarujući – i kada se sabere njihov broj u tri pokrajine u kojima je NPD prešao cenzus za ulazak u pokrajinski parlament. "Petnaest odsto birača koji su glasali za ekstremnu desnicu u Austriji, međutim, pokazuje da svaki šesti birač alpske republike sanja o prošlosti", zaključili su vodeći nemački mediji, među njima i hamburški nedeljnik "Cajt". 

Kolektivna zaboravnost

Zaključak koji su nemački mediji izvukli iz izborne računice naišao je na kritiku u krugovima trezvenijih analitičara, od Berlina do Beča. Ukazano je da nije dopustivo "prosto poređenje" (neo)nacizma, s jedne, i nacionalizma, s druge strane.

Ovaj drugi, po njima, nije svojstven samo ekstremnoj desnici, iako je međusobna povezanost evidentna: "Nacionalizam, ipak, doprinosi opštoj prihvatljivosti (neo)nacističkih stavova. I obrnuto (neo)nacistička propaganda, pogotovu ona nekažnjena, podstiče pad nivoa demokratske tolerancije u specifičnim društvenim okruženjima... Krajnji rezultat je – nastanak nacionalističke euforije, koja podstiče rast popularnosti nacističkih i drugih ekstremno desnih stranaka", objasnio je profesor političkih nauka na univerzitetu i Insbruku Anton Pelinka.

Austrijskog politologa podržao je bečki književnik i društveni kritičar Doron Rabinovici. On je, međutim, dodao: "Rast popularnosti (neo)nacističkih ideja nije u vezi samo sa ’latentnim germanskim nacionalizmom’... Ne bi se smela izgubiti iz vida uloga koju su, u Austriji i u Nemačkoj, imali upravo oni faktori koji su bili zaduženi za podsticanje demokratskih procesa, dakle najviši vrhovi državnih administracija u dve zemlje. Pokušavajući da suzbiju osećaj kolektivne krivice za strahote nanesene svetu u Drugom svetskom ratu, nesvesno su podstakli širenje kolektivnog zaborava."

Upravo taj, kolektivni zaborav doprineo je popularnosti koju danas u dve zemlje uživa ekstremna desnica. Najpre u Austriji, čije su prve posleratne vlade požurile da objasne svojim građanima, da svu krivicu snose nemački nacisti, dok su Austrijanci bili – prve žrtve nacizma. Potom je javnosti u Nemačkoj sugerisano da su drugi (Sovjeti, Balkanci) bili, ili jesu, još veći zločinci. Kao logična posledica odomaćio se stav: "Ništa strašno se nije desilo – idemo dalje."

Boje mržnje

Rezultati kolektivnog zaborava su podstakli i širenje usko nacionalne euforije u drugim državama Evrope. Uz Nemačku i Austriju, od severne Italije, preko Švajcarske do Mađarske i slovačke na istok, do Francuske i Belgije na zapad, širi se duh nacionalne netrpeljivosti, mržnja prema svemu stranom i rasno različitom.

Predvodnici su im "crnokošuljaši" savremenog kova. Tradicionalne boje crno i crveno, simboli rodne grude i krvi, i ratničko sivilo, kao boje oružja i mržnje, sve češće se zamenjuju narandžastim, plavim i – kao vrhunac cinizma – žutim. Propagiraju patriotizam, koji bi trebalo izgraditi na žrtveniku namenjenom strancima i domaćinima druge boje kože, rasne pripadnosti ili veroispovesti.

Kuda to vodi, i šta bi mogla da donese budućnost, saznali su stranci i "rasno nepodobni" Austrijanci u vreme izborne kampanje, u protekle četiri nedelje. Slogan ekstremnih desničara, namenjen svima, glasio je "domaće (okruženje) umesto islama", sugerišući izolaciju nehrišćana i nearijevaca. A strancima je poručeno da će biti deportovani – najpre trećina njih.

-----------------------------------------------------------

Osuđen antifašista

Groteskni epilog sudskog procesa protiv nemačkog antifašiste Jirgena Kama poslužio je kao povod inicijativi za izmenu zakona o zabrani nacističke agitacije: iako je preko interneta nudio na prodaju bedževe sa precrtanim kukastim krstom, po proizvodnoj ceni, Kam je osuđen – za širenje nacističke ideologije. Osuđen je da plati globu plus sudske troškove, ukupno šest hiljada evra.

Posle masovne kritike u medijima i protesta javnosti, ministar pravosuđa Brigita Cipris najavila je odgovarajuću izmenu zakona. Da li će, pre toga, apelacioni sud ukinuti kaznu Jirgenu Kamu, zavisi, međutim, od volje sudije.