Patrik Beson ne želi više da piše

BEOGRAD - Na književnoj večeri posvećenoj izlasku iz štampe knjige „Najbolje od Patrika Besona” u izdanju „Zepter Book World”-a popularni pisac sonoć je najavio da je odlučio da se „penzioniše”, što znači da neće više pisati romane.

U maloj sali Madlenianuma koju su ispunili poklonici Besonovog opusa, (koji je u Srbiji veoma dobro zastupljen, jer od četrdesetak knjiga koje je napisao, na srpski je prevedeno oko 20) sa rado viđenim gostom u našim krajevima razgovarali su novinar Živadin Mitrović i prof. dr Tatjana Šotra, koja je prevela nekoliko njegovih romana na srpski jezik, uključujući „Daru” koja je, uz „Lenjivicu” i „Veštinu zavođena”, uključena u knjigu koju je objavio „Zepter”.

Beson (54), koji je pre podne gostovao u Novom Sadu, na pitanje Tanjuga šta je radio poslednjih nekoliko godina otkako nije imao javne nastupe u Beogradu, odgovorio je da je proveo tri godine u Kongu i taj boravak je ostavio dubok trag na njega i podstakao ga da napiše knjigu o toj zemlji.

Na istraživanje i pisanje utrošio je još dve godine i knjiga je objavljena 2009. i veoma je dobro primljena.

„Ne znam koliko bi srpske čitaoce zanimala priča o jednoj afričkoj zemlji poput Konga, jer Srbija ima svojih problema i nije joj potrebno da čita o tuđim. Ovo je zemlja koja nikada nije imala kolonija na tom kontinentu, kao što je slučaj sa Francuskom, koju i dalje veoma zanima Afrika”, našalio se pisac čiji su romani bili bestseleri u Srbiji.

Odgovarajući na pitanje šta sada radi, Beson, koji je sa 17 godina objavio svoj prvi roman i tokom sledećih 37 godina oprobao se u svim literarnim i publicističkim žanrovima, rekao je da trenutno piše samo nedeljnu kolumnu za list „L'Poan”, jer smatra da je stekao pravo da ne radi više ništa već putuje, uživa u životu i viđa prijatelje kao sada u Srbiji.

„Ako u mojim godinama oficir francuske armije ima pravo da bude penzioner, zašto i pisac nema isto pravo već se od njega očekuje da piše do smrti”, bilo je Besonovo retoričko pitanje navodeći niz primera iz književnosti da su pisci remek dela u kasnijim godinama pisali mnogo slabije nego u mladosti.

„Za mene je pisanje bilo muka ali mi je bilo i opsesija i sada prvi put kažem da mislim da sam sve to prevazišao”, otkrio je pisac kome je roman „Dara” doneo Veliku nagradu Francuske akademije (1985), a za roman „Brabanovi” nagrade Renodo i Pupulist (1995).

Beson će danas gostovati u Sremskim Karlovicma, gde će u Karlovačkoj gimnaziji imati književni matine, a 23. decembra održaće književno veče u biblioteci u Požarevcu.