Skromni rasipnici

Oko 400 hiljada domaćinstava u Srbiji greje se na struju (gruba procena jer mnogi električnim aparatima dogrevaju prostorije), 400.000 na ugalj, 150.000 (pretežno u Vojvodini) na prirodni gas, 250.000 porodica koristi drugi vid centralnog grejanja (kotlarnica u zgradi ili kući), dok se gotovo 950 hiljada Srba greje na drva (i ovo je gruba procena jer se veliki deo šumskih gazdinstava nalazi u privatnom vlasništvu gde je teško kontrolisati seču). Kad se sve sabere, samo stanovi i kuće (sa poljoprivredom), bez industrije i saobraćaja, utroše ukupno oko 3,6 miliona tona ekvivalentne nafte – TEN (standardizovana mera u svetu za merenje velikih količina utrošene energije, označava ekvivalent energije koju proizvede sagorevanje određene količine nafte).

Sa industrijom i saobraćajem potrošnja energije u Srbiji je oko devet miliona TEN-a. To u poređenju sa zapadnoevropskim zemljama znači da od njih trošimo manje energije – sa 3.200 kilovat-sati struje po stanovniku godišnje, trošimo upola manje od 15 najrazvijenijih zemalja Evropske unije – ali to što potrošimo rasipamo i ne koristimo efikasno!

– Kao zemlja imamo visoki energetski intenzitet. Nažalost, potrošimo tri puta manje energije godišnje po stanovniku od najrazvijenijih zemalja Evropske unije, preciznije oko 1,3 TEN-a primarne energije po osobi, ali nam po jedinici društvenog proizvoda treba čak šest puta više energije u odnosu na Nemačku, Italiju, Francusku, Španiju i druge. U prevodu: prema ovim podacima ispada da naša industrija manje radi, a da za proizvod koji napravimo potrošimo šest puta više energije od ovih zemalja – pojašnjava Bojan Kovačić, zamenik direktora Republičke agencije za energetsku efikasnost.

Primera radi, Nemačka troši mnogo energije, ali efikasno i racionalno po jedinici onog što proizvede, pa u tom kontekstu jako malo potroši.

Kada je grejanje u pitanju, mi, kaže Kovačić, u velikoj meri koristimo ugalj i drva. Čvrstog goriva trošimo godišnje oko 1,8 miliona tona ekvivalentne nafte.

– U svetu smo prepoznatljivi kao veliki potrošači uglja. To, ekološki, nije dobro. Ugalj prilikom sagorevanja oslobađa ugljen-dioksid i sumpor-dioksid od kojeg nastaju kisele kiše, a u atmosferu se ispušta i ugljena prašina. Japanci su, recimo, potpuno izbacili ugalj, sem malo u industriji. Prešli su na gas, naftu i struju dobijenu iz nuklearnih elektrana. Francuska se oslanja na struju iz čak stotinak nuklearki, što je veliki broj ovih postrojenja za relativno malu zemlju. Amerika se takođe vraća nuklearnoj energiji i planira izgradnju još stotinak novih.

Priča o našem rasipanju energije najbolje se, možda, ilustruje u potrošnji toplote za grejanje zgrada gde loše stojimo uglavnom zbog traljave izolacije.

– Za zagrevanje zgrada trošimo 250 kilovat-sati struje po kvadratnom metru godišnje. Austrija troši 120 kilovat-sati po kvadratnom metru i čini sve da potrošnju smanji na samo 70 kilovat-sati. Rešenje je veće ulaganje u izolaciju spoljnih zidova, krovova, zamenu i popravku prozora i energetski efikasnije termotehničke instalacije – dodaje Kovačić.

Srbija, takođe, ima relativno visoku zavisnost od uvoza energenata i ona je sada oko 40 odsto! Uvozimo prirodni gas i naftu. Zna se, opet, da svaka zemlja koja ima visoku uvoznu zavisnost od crnog zlata rizikuje i moguću političku zavisnost, jer ključni proizvod kupuje od nekog ko diktira cenu.

– Energetika je jedan od stubova razvoja zemlje. Zato se svaka država bori da smanji energetsku zavisnost. Jedan od ključnih načina za to je da se poveća energetska efikasnost uz veće korišćenje alternativnih izvora energije. Svako gleda da maksimalno iskoristi ono što ima – hidropotencijal, sunce, vetar i drugo. Hrvatska tako, na primer, subvencioniše sve koji reše da pređu na proizvodnju solarne energije. Nažalost, kod nas su ovakve stimulacije tek u fazi glasnog razmišljanja. Za sada nema olakšica onima koji se opredele da bojlere, štednjake i peći vežu za sunčeve kolektore. Izostaju, čini se, i reklamne edukacije u tom smeru, pa sve ostaje na ličnoj inicijativi onih građana koji osluškuju kako to radi savremena Evropa i sami planiraju uštedu energije i kućnog budžeta – kaže Kovačić.

Ipak, nije baš sve tako crno. U pripremi je podzakonska regulativa koja će definisati konkretne subvencije za proizvođače energije iz obnovljivih izvora, dodaju u Agenciji za energetsku efikasnost Republike Srbije.

Saša Marić

-----------------------------------------------------------

Bečki program

Mere za manji trošak struje

Stručnjaci Beča, sa ekspertima bečkog Tehničkog fakulteta, austrijske Agencije za energetiku i Maks Plank instituta iz Minhena, prethodne dve godine radili su na konceptu štednje električne energije. Oni su osmislili 100 pojedinačnih mera čijom primenom bi se potrošnja struje u Beču do 2015. godine smanjila sa prognoziranih dvanaest na sedam procenata, što bi godišnje iznosilo 180 ušteđenih gigavat-sati (GWh).

U Beču je u periodu od 1993. do 2003. godine potrošnja električne energije povećana za 24 odsto, i to sa 30.306 na 37.511 GWh. Ukoliko se ništa ne bi preduzelo potrošnja struje bi do 2015. godine porasla za 12 odsto – na 42.000 GWh. Najveće uštede električne energije mogu se postići u domaćinstvima, zatim kod javnih i privatnih uslužnih delatnosti, kao i u industriji i proizvodnim zanatima.

Stručnjaci su program štednje tematski podelili na dve oblasti: to su tehničke mere koje omogućavaju isti nivo komfora, kvaliteta i efikasnosti uz manju potrošnju struje, a drugu oblast čine mere koje su usmerene ka ponašanju korisnika, tako da se posebnim pogodnostima podstiče svest o štedljivom korišćenju struje.

U najvažnije mere uštede ubrajaju se: pojačanje energetskog saniranja objekata (izolacija), povećanje standarda u novogradnji (više tzv. pasivnih kuća – standard najniže moguće potrošnje električne energije), utvrđivanje osnovnih standarda za poslovne objekte, pojačana modernizacija grejnih uređaja, inovacije i razvoj tehnologija, na primer kod korišćenja klima-uređaja u poslovnim objektima koji su potrošnju struje od 1993. godine do danas gotovo četvorostruko povećali i saradnja sa projektom "Eko-biznis plan Beč" za iskorišćenje potencijala u oblasti industrije i zanatstva.