Kako je „Lejdi Gaga" stigla do „Vikiliksa"

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Dok je Džulijan Asanž obasjan punim publicitetom, biran za „ličnost godine” od nekih, a u najužem izboru kod drugih, proglašavan „novinarskim Džejms Bondom” i „informatičkim anarhistom” – čovek koji je najzaslužniji za obaveštajnu senzaciju bez presedana već sedam meseci je u samici vojnog zatvora i čeka izlazak pred uniformisani sud negde iduće godine.

Bredli Mening (23) zasad je jedini osumnjičeni da je, iako sasvim nisko u vojnoj hijerarhiji (redov prve klase), imao pristup zaštićenoj internoj mreži koju su koristili i Pentagon i Stejt department i da je to iz nekih ličnih motiva, krajem prošle i početkom ove godine, iskoristio da neke od najvažnijih američkih tajni učini dostupnim celom svetu. „Vikiliks” je samo upotrebio ono što mu je – stavljeno u krilo.

Ali kako je disk obeležen sa „Lejdi Gaga” (ime danas najpopularnije pop pevačice) iznet iz baze u Bagdadu, gde je Mening bio na službi, kojim putem je dospeo do „Vikiliksa”, da li je Mening imao neke pomagače i ostala pitanja još su bez odgovora.

Te odgovore trebalo bi da obezbedi tek sada započeta istraga Pentagona o ovom velikom bezbednosnom propustu. Kako izveštava veb-portal novinske kompanije „Mekleči”, za tu svrhu je osnovan poseban šestočlani tim, sa general-pukovnikom Robertom Kaslenom na čelu, koji svoj posao treba da okonča do kraja februara. Vojna istraga će pri tome biti vođena odvojeno od krivične.

Prema onome što se sada zna, i što u istrazi i sudskom postupku tek treba da bude verifikovano, Bredli je kopiranje, koje je obavljao dok je bio na službi u Bagdadu, zamaskirao tako što je sve vreme na ušima držao slušalice pretvarajući se da sluša Lejdi Gagu. Nema, međutim, objašnjenja kako je taj disk iznet i kome je predat – i to je jedna od važnih zagonetki koja u zvaničnoj istrazi treba da bude rešena.

Bredli Mening navodno ne sarađuje. On je smešten u samici vojnog zatvora u bazi Kuantiko u državi Virdžinija, oko 60 kilometara južno od Vašingtona. Kazna koju može da dobije ako optužnica bude dokazana jeste 52 godine zatvora. U njegovu odbranu stale su inače neke međunarodne grupe za zaštitu ljudskih prava, tvrdeći da je njegov boravak u ćeliji veličine dva sa tri metra 23 sata dnevno, bez prava na fizičko vežbanje i čitanje vesti, ravan torturi.

Istraga Pentagona treba da pruži odgovor i na dilemu gde je omanuo sistem i da li u redovima vojske pristup poverljivim podacima ima isuviše mnogo ljudi.

Na nivou svih ministarstava i agencija američke vlade, bezbednosnu propusnicu koja im omogućava uvid u tajne u ovom momentu ima čak 2,4 miliona službenika, funkcionera i vojnika.

Otkako je izbila afera, Stejt department je svoja dokumenta povukao iz Pentagonove SIPRNET zaštićene kompjuterske mreže, dok je iz Bele kuće stigla direktiva svim vladinim nadleštvima da preispitaju način na koji se čuvaju poverljiva dokumenta.

M. Mišić