Konkurencija i za javna preduzeća

Na „tapet” Evropske komisije došli smo i zbog učinka u restrukturisanju i privatizaciji javnih preduzeća. Primedbe su izrečene i na to što javna komunalna preduzeća nisu počela taj proces.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da je u poslednjih deset godina u restrukturisanju javnih preduzeća ostvaren znatan napredak. U većini tih preduzeća smanjen je broj zaposlenih, cene su u većoj meri usklađene s troškovima, manje je sporednih delatnosti pa su usmerene na osnovne delatnosti koje često imaju karakter prirodnog monopola. U slučaju EPS-a to je visoki napon za prenos struje, to su pruge, pošta. Međunarodni gasovod bi trebalo, po njegovoj oceni, da bude u državnom vlasništvu, a mi smo većinsko vlasništvo dali Rusima. Preduzeće koje se bavi održavanjem mreže puteva takođe će trajno biti u državnom vlasništvu.

Treba imati u vidu, kaže, da je 2000. godine zatečeno vrlo nepovoljno stanje u svim oblastima i da je učinjen veliki napor da se ta preduzeća revitalizuju. Mi zaboravljamo da su pri potrošnji od 100 miliona kilovata nastajali kvarovi, a da sada potrošnja ide i na 155 miliona kilovata.

– Postoji prostor i za dodatni napredak. Da bi reforma javnih preduzeća bila uspešna, neophodno je da se unapredi upravljanje samim preduzećima, ali i da se izvrši liberalizacija onih delatnosti gde je to moguće kako bi se stvorio konkurentski pritisak na javna preduzeća. Na primer, u slučaju železnice da se infrastruktura zadrži u državnom vlasništvu, a prevoz da bude državni i privatni. Kod EPS-a prenos, tačnije visoki napon, treba da ostane u državnom vlasništvu, a da proizvodnja struje bude državna i privatna – objašnjava Arsić.

Pošto će neka preduzeća trajno ostati u državnom vlasništvu, važno je da se unapredi njihovo upravljanje. Zato treba bolje koristiti postojeće poluge koje su državi na raspolaganju, a to znači da upravni odbori, koje imenuje država, budu sastavljeni od kompetentnih i odgovornih ljudi, a ne da to bude neka vrsta apanaže ili nagrada za partijsku pripadnost. Takođe, bitno je poboljšanje revizije tih preduzeća. Kontrola procedure javnih nabavki može da bude bolja, da li ima zloupotreba ili nepotrebnih troškova. Da se smanje gubici ako postoje, da se poboljša dobit. U slučaju nekih preduzeća neophodno je dodatno povećanje cena, kao u slučaju proizvodnje struje. U slučaju fiksne telefonije cena lokalnog poziva je relativno niska i time će se verovatno pozabaviti budući vlasnik.

– Pored toga, regulatorna tela koja postoje u pojedinim delatnostima treba da unaprede rad. To su Ratel, Agencija za energetiku, Direkcija za železnicu. Kada se privatizuje Telekom, uloga Ratela biće važna kako bi sprečili da novi, strani vlasnici zloupotrebljavaju monopol u fiksnoj telefoniji koji sada postoji. Trebalo bi stvoriti maksimalne uslove da se tržište telekomunikacija liberalizuje – kaže Arsić.

Aleksandar Vlahović, prvi ministar za privatizaciju, ne spori da je u restrukturisanju i privatizaciji javnih preduzeća, kao i komunalnih, najmanje urađeno i da ni približno nisu na nivou na kome bi trebalo da budu 2010. godine.

– Politički diskontinuiteti su doprineli tome da nešto što je dobro zamišljeno bude zaustavljeno. Svaka sledeća vlada je to drugačije sagledavala. Važno je sada da merama poslovnog i finansijskog restrukturisanja obezbedimo da ta preduzeća funkcionišu ekonomski uspešno. Drugim rečima, da imaju optimalan broj zaposlenih, da se socijalna politika ne vodi na teret javnih preduzeća kroz niske cene, da budu konkurentna. To je veliki posao koji predstoji – kaže Vlahović.

U Ministarstvu ekonomije kažu da strategija privatizacije komunalnih preduzeća još nije usvojena, a da je to predviđeno tokom 2011. godine. Do sada je urađen prvi predlog strategije, u čijoj su izradi učestvovali predstavnici Svetske banke, EBRD-a, USAID-a. Cilj VRS je da se primeni optimalan model transformacije preduzeća javno komunalnih delatnosti, kako bi se sačuvao javni interes i obezbedilo njihovo efikasno funkcionisanje, u skladu sa standardima zemalja EU.

– Predviđa se da će strategijom restrukturisanja JKP dovesti do efikasnog i efektivnog rada ovih preduzeća. Osnovni cilj je da se poboljša kvalitet njihovih proizvoda i usluga, poštujući princip konkurencije. Predviđaju se različiti modeli, kao što je javno privatno partnerstvo, koncesije i slično, u skladu sa pozitivnim iskustvima iz evropske prakse. Isto tako akcenat je na „pilot” pristupu, a ne masovnoj privatizaciji tamo gde je bude i to po delatnostima i grupama delatnosti – navode u ovom ministarstvu dodajući da ne postoji krajnji rok, budući da nije ni predviđena njihova potpuna privatizacija, kao što je to slučaj sa društvenim preduzećima.

Prema zvaničnoj statistici, u komunalnoj delatnosti je zaposleno 53.000 ljudi što je 2,5 odsto ukupno zaposlenih u zemlji i ona ostvaruju dva odsto BDP. Ukupna imovina im je vredna oko 173 milijarde dinara.

– U procesu transformacije celokupnog javnog sektora, potrebno je da država JKP razmatra kao zasebne celine, zbog njihove kompleksnosti, jer neka od njih su u pojedinim delovima jedina koja posluju i od velikog su značaja za regiju pa je potrebno definisati posebne modele za svaku delatnost, što je naročito važno za neki od oblika partnerstva sa privatnim sektorom – navode u resornom ministarstvu.

Milojko Arsić kaže da delatnosti koje su prirodni državni monopol ne treba privatizovati, a to su kanalizacija, vodovod. Ostale usluge, poput odnošenja smeća, mogu se privatizovati.

– U slučaju proizvodnje struje bilo bi poželjno dati dozvolu privatnom sektoru da samostalno pravi termoelektranu ili hidroelektranu. I to nije ništa neobično. Prve hidroelektrane pre 100 godina bile su privatne. U svetu je trećina nuklearnih elektrana u privatnom vlasništvu. Mislim da je bolje da neke stvari prave privatnici sami, a ne kroz javno privatno partnerstvo zbog visokog nivoa korupcije – kaže Arsić.

Jovana Rabrenović