Finac prekoračio dobijeni mandat

Na izjavu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija da bi parlamentarni izbori u Srbiji u decembru ove godine "mogli da odlože objavljivanje predloga za rešenje statusa Kosova i Metohije", juče je u Vladi Srbije žestoko reagovao premijer Srbije Vojislav Koštunica. On je tu izjavu nazvao "zaprepašćujućom", optužujući Ahtisarija da je već nekoliko puta do sada "zakoračio" u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije više nego što mu to dozvoljava mandat koji je dobio od generalnog sekretara UN, ali je naveo i to da će se zalagati da izbori u Srbiji budu održani što pre. Ističući da Vlada Srbije i sve institucije u Srbiji imaju svoj dnevni red kojim se rukovode – potvrđivanje novog ustava na referendumu, pa izbori – Koštunica je rekao da "sve to mora da se odvija bez pauza, dosledno, saglasno našim dogovorima, kao što je ustav usvojen u Narodnoj skupštini Srbije". Odgovarajući na pitanje "Politike" da li su za njega, kao predsednika vlade i Demokratske stranke Srbije, prihvatljivi izbori u decembru, odnosno da li će se zalagati da se oni održe pre nove godine ako je to moguće, Koštunica je kazao da se "gvožđe kuje dok je vruće" i da se slaže da je "to bolje uraditi što pre".

"Mislim da će ta saglasnost koja je postojala kada je usvojen ustav u skupštini Srbije, što je bilo najteže postići, biti postignuta između svih političkih stranaka i u pogledu termina održavanja izbora neposredno pošto ustav bude usvojen na referendumu", istakao je Koštunica.

Ahtisarijeva izjava finskoj televiziji može se tumačiti u svetlu sada već svima poznate želje nekih uticajnih zapadnih krugova da se izbori održe pre donošenja rešenja za status južne pokrajine, koje bi moglo biti nepovoljno za srpsku stranu. U diplomatskim krugovima se računa da će izbori pre konačnog raspleta kosovskog čvora sačuvati pozicije demokratskih snaga u Srbiji, koje bi sigurno bile znatno poljuljane proglašenjem bilo uslovne, bilo bezuslovne nezavisnosti Kosova.

"Ako datum izbora bude krajem ove godine, moguće je da u Kontakt grupi postoji spremnost da se preispitaju rokovi i možda će to značiti da moj predlog, koji je u pripremi, biti predstavljen tek posle izbora", rekao je Ahtisari za finsku televiziju ILE. Prema nekim najavama, očekivalo se da će Ahtisari svoj predlog predstaviti u novembru.

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt, međutim, rekao je juče, povodom Ahtisarijeve izjave, da ni jedna strana u pregovorima o budućem statusu Kosova neće moći jednostrano da menja tok ili ishod pregovora. On je dodao da su SAD privržene procesu koji se završava ove godine. "To je cilj kojem težimo... kako će to ispasti na kraju u smislu Kontakt grupe i Ahtisarijeve misije, na njemu je odluči i mi ćemo ga podržati", rekao je on.

Potpredsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosovo Rada Trajković rekla je juče Tanjugu da misli da postoji dogovor između predstavnika Kontakt grupe i srpskog predsednika i premijera za održavanje izbora u Srbiji u decembru ove godine. "Mislim da time međunarodna zajednica želi da na početku mandata novostvorenim institucijama Srbije prezentira rešenje za Kosovo i Metohiju, kako bi u naredne četiri godine obezbedili stabilnost Srbije", rekla je ona, podsetivši da se Ahtisarijev mandat završava u novembru, ali da to ne znači da kontinuitet njegovog rada neće nastaviti neko drugi.

Na pitanje novinara kako SAD vide rešenje Kosova i da li će to biti uslovna nezavisnost, američki ambasador Majkl Polt juče je istakao da pregovori nisu gotovi i ponovio, kao i više puta do sada, da SAD žele kompromisno rešenje. "Na kraju ćemo videti dokle se stiglo u tom pogledu i podržaćemo Ahtisarija da predloži ono što je najbolje i najpoštenije rešenje za sve ljude na Kosovu", rekao je Polt.

Zapadne diplomate još nijednom nisu zvanično govorile o nezavisnosti Kosova, uvek ističući da rešenje još nije poznato (o zapadnoj podršci nezavisnosti Kosova od političara na vlasti zapravo je prvi otvoreno progovorio Boris Tadić, nedavno u Vašingtonu, izjavljujući posle razgovora sa Kondolizom Rajs i drugim američkim zvaničnicima da "provejava stav o nezavisnosti"). Prema izvorima "Politike", ovakav oprez potiče od činjenice da su na nesigurnom pravnom terenu i da ipak nisu sigurni da će nezavisnost srpske pokrajine zaista biti jedinstven slučaj na koji se više niko neće pozivati. Postojala je u startu u ovim krugovima i bojazan da bi Koštunica na početku pregovora o Kosmetu mogao podneti ostavku i ostaviti im da se o Kosovu dogovaraju sa radikalima.

"Politika" je, inače, još u aprilu ove godine objavila saznanja o signalima koji se šalju Beogradu iz zapadnih diplomatskih krugova, da bi izbore trebalo održati pre obelodanjivanja rešenja za status Kosova. Ova ideja, prema izvorima "Politike", došla je iz krugova u američkoj administraciji koji sežu do ranga pomoćnika državnog sekretara SAD. Na zapadu su, naime, svesni da bi na ovaj ili onaj način proglašena nezavisnost Kosova pre izbora zapečatila sudbinu demokratskih snaga, koje su, inače, pri kraju mandata u Vladi Srbije, a takođe bi uticala i na slabiji rezultat DS-a. Takvo rešenje bi, računalo se još proletos, direktno omogućilo dolazak na vlast Srpske radikalne stranke.

Na zapadu računaju s time da bi demokratske stranke povoljnije uticale na stabilizovanje situacije u zemlji nakon eventualnog nepovoljnog rešenja statusa južne srpske pokrajine. Zbog toga, kako "Politika" saznaje, diplomate u pojedinim zapadnim zemljama razmatraju mogućnost da se status reši, odnosno obelodani, u periodu između izbora i formiranja nove vlade. To je, prema istoj računici, period kada "niko nije na vlasti", pa javnost ne bi krivila demokratske stranke zbog gubitka Kosova. Ono što, izgleda, previđaju jeste da bi i u tom periodu Boris Tadić bio predsednik republike (ukoliko izbori ne bi bili održani na svim nivoima, a vrlo moguće i u tom slučaju ako bi se opet kandidovao), a naročito činjenicu da bi revolt građana Srbije očiglednim nepoštovanjem principa međunarodnog prava i oduzimanjem Kosova i Metohije, uprkos svemu što je Srbija učinila od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine, mogao da bude toliki da bar u sledećem mandatu spreči demokrate da formiraju vladu.