Kriza umesto novogodišnje jelke

Od našeg dopisnika

Atina - Grčka Novu 2011. dočekuje kao nikada do sada... Bez tradicionalne jelke na trgu Sintagma u Atini,bez ponoćnog koncerta, bez prazničnih svečanosti, bez javnog prevoza, a možda i avio saobraćaja... Odlazeći gradonačelnik Nikita Kaklamanis, koji je pre dve godine prkosio anarhistima i u vreme najgorih nereda dva puta, umesto spaljenih postavljao nove jelke, smatra da je danas kriza zajednička, i da – treba štedeti.

Bez božićne „trinaeste plate” prvi put su ostali državni službenici,dok su radnici javnog prevoza koji su pred Božić dve nedelje paralisali život u Atini, odlučili da nastave štrajk. U znak neslaganja sa vladinim antikriznim merama i odlukom da se privatizuju transportna preduzeća, 29. i 30. decembra Atinjani će u intervalima biti bez autobusa,metroa, tramvaja.U praznične dane, železničari su otkazali preko 80 lokalnih linija, dok su u poslednjem trenutku odustali avio dispečeri i celokupna služba civilne avijacije koji se prethodno najavili 48-časovni štrajk u znak solidarnosti sa kolegama koje su posle privatizacije nacionalne aviokompanije „Olimpik” ostali bez posla. Iste akcije su planirane i na samu Novu godinu, ali i za 3,5 i 10. januar, pa pod znakom pitanja ostaju praznični turistički aranžmani.

Ogorčeni su i novinari koji su ovog meseca nekoliko puta naciju ostavili u „informativnom mraku”. Štrajkovima, za koje i sami znaju da mnogo ne mogu da promene, pokušavaju da skrenu pažnju na dramatičnu situaciju u sferi informisanja, gde se zbog krize i novih meragase novine, TV kanali, ukidaju programi i nove serije, otpuštaju ljudi. Samo u protekla dva meseca prestali su da izlaze „To Vima”, „Atens plus” i „Al Džazira ingliš”. Skroman tiraž primorao je redakcije da, kao „To vima”, pređu samo na elektronsko izdanje.

S druge strane, uz sporni paket zakona usvojen pred Božić kojim se privatnim poslodavcima daju veća prava, uvode nove mere štednje, podiže PDV za dva odsto, uvode novi porezi, tek sada treba očekivati da vlada sprovede i ostale odredbe. Da bi se dobila i četvrta tranša kredita, vlada će po hitnom postupku odmah posle Nove godine sprovesti u život zakone o liberalizaciji tržišta rada. Preciznije, posle kamiondžija koji su se celo leto i jesen blokirajući drumove grčevito borili za svoju branšu, biće otvorene i druge profesije, ukupno 160. To znači i novi talas protesta, a prvi će biti advokati, apotekari, notarijusi i inženjeri koji su sledeći na spisku i koji već najavljuju da će „zagorčati život”.

Međutim, eksperti kažu da, iako su planovi vlade nerealni, deficit budžeta treba za tri godine smanjiti sa 15,4 na 3 procenta, radnici štrajkovima malo mogu da utiču na promene restriktivne politike vlade. Jednostavno, kako je to rekao veteran političke scene Fotis Kuvelis, „radnici nisu mobilisani na način koji bi od njih stvorio snagu koja može da utiče i bude sastavni deo promena”.

Simptomatično je, međutim, da je kada je reč o ekonomskoj politici prisutno neslaganje i u redovima same PASOK partije, što je prilikom glasanja o budžetu - bilo uočljivo. Poslanik koji je bio protiv isključen je što je, za tanku većinu od samo šest glasova u Parlamentu, destabilizirajući faktor za socijaliste. Zato ima sve više spekulacija da je jedan od mogućih scenarija da na proleće premijer Jorgos Papandreu raspiše prevremene izbore kako bi pročistio i učvrstio PASOK-ovu listu kandidata i osigurao sprovođenje partijske linije. Međutim, jasno je da su izbori scenario sa najneizvesnijim rezultatom.