Tesla na hrvatskom štandu

Od našeg specijalnog izveštača
FRANKFURT NA MAJNI, 4. septembra – Frankfurtski sajam knjiga na veličanstveni način slavi jezički pluralitet i kreativne različitosti planete, znanje i mudrost. Ovim rečima Šri Arjun Singa, saveznog ministra za obrazovanje i vaspitanje Indije koja je ovogodišnji počasni gost najveće izdavačke i knjižarske manifestacije u svetu, otvoren je sinoć 58. Frankfurtski sajam. Indija, čije su izdavaštvo, knjižarstvo, kultura i umetnost ovih dana i meseci predstavljeni u Frankfurtu i čitavoj Nemačkoj, nije samo nacija, već i jedna velika civilizacije, naglasio je Sing, a u prilog tome svedoči i prostor koji je ova zemlja dobila na Frankfurtskom sajmu: na više od 1.400 kvadratnih metara predstavljeno je 150 najvećih izdavačkih kuća i najbolje iz godišnje produkcije od oko 80.000 naslova za čitalačku publiku.

Prvi dan sajma od dosadašnja dva radna dana doneo je nekoliko važnih događaja. U sajamskom Pres-centru prekjuče je na velika zvona predstavljena još jedna nova sajamska manifestacija iz oblasti izdavaštva i knjižarstva: reč je o međunarodnom sajmu knjiga "Litera" koji će prvi put biti održan u austrijskom gradu Lincu krajem aprila sledeće godine i gde će, kako je najavljeno, biti otvoren prostor za 500 izlagača, pet hiljada stručnih posetilaca i bar 50.000 publike. Za nas je najzanimljivije da su u fokusu ovog novog, budućeg sajma – jugoistočna Evropa, i stvaralaštvo za bilingvalne građane Austrije, a njih je sada, prema nekim procenama, bar 30 odsto, među kojima su, dabome, i naši građani.

Neki ovde tumače da se budućim sajmom u Lincu broj sajmova knjiga, međunarodnih i regionalnih, u svetu gomila. Među njima je i Jirgen Bos, direktor Frankfurtskog sajma, ali za nas je bitno da se ta manifestacija već sada profiliše kao interfejs između Severa i Juga, dakle kao ona spona koja se, iskreno rečeno, za nas i druge regionalne kulture u Frankfurtu ne oseća!

Juče, drugog sajamskog dana, opet u Pres-centru, predstavljen je počasni sajamski gost za sledeću, 2007. godinu, Katalonija, čija se pisana i štampana reč čuje i izdaje u Španiji, Francuskoj, Andori i nekim delovima Italije. Na katalonskom stvara više od 1.500 savremenih autora, a uz klasike ove književnosti kao što su Joanot Martorell, ili Merce Rodoreda stvaraju i mnogi mladi autori od kojih su ovde pomenuti Quim Monzo, Carme Riera, Albert Sanchez-Pinol... Štampana reč u Kataloniji, inače, ima dugu istoriju i počinje još od "zlatnog veka inkunabula" od kojih je prva, još pre 1500. godine, štampana u Barseloni, 1473.

Prvi put u istoriji najprestižnije nagrade Udruženja izdavača i knjižara Nemačke koja ovde donosi često i tiraže od stotinak hiljada primeraka, našlo se, u najužem izboru od šest imena, i jedno srpsko. Reč je o 25-godišnjem mladiću Saši Stanišiću, do sada potpuno nepoznatom književnom imenu. Godine 1992, kao izbeglica, stigao je iz Bosne i Hercegovine, napisao na nemačkom roman "Kako je soldat popravio gramofon" koji je objavila poznata minhenska kuća "Luhterhant", poznata i po tome što često publikuje dela velikih autora iz malih kultura. Reč je o, delimično, biografskoj knjizi u kojoj dečak Aleksandar i njegovi roditelji, u jeku rata u Bosni, odlaze na Zapad. Tako on dospeva u situaciju da na nemačkom jeziku koji ne poznaje pripoveda znatiželjnima o tome šta se dogodilo njemu i njegovoj porodici u Višegradu. Stanišićev prvenac je ocenjen kao "izvanredno debitantsko delo i tragikomična, nepoznata i istovremeno snažna priča o sopstvenom poreklu i zavičaju." Prestižnu nagradu mladi autor srpskog porekla ipak nije dobio, već je ona pripala frankfurtskoj spisateljici Katarini Haker, za knjigu "Oni koji nemaju ništa" u izdanju poznate kuće "Zurkamp".

U prvom komšiluku štanda Udruženja izdavača i knjižara Srbije, moderno dizajniranom izlogu sa izborom produkcije tridesetak naših izdavačkih kuća sa blizu 400 knjiga i sa on-line vezom sa bazom Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, smešten je hrvatski štand, ove godine, takođe, savremeno redizajniran. Uz predstavljenu izdavačku produkciju, glavna atrakcija na štandu Hrvatske jeste mini izložba o Nikoli Tesli, savremeno osmišljena sa maketama njegovih najznačajnijih izuma među kojima su i već čuveno, i u beogradskom Muzeju Nikole Tesle dobro poznato, "jaje", pa veliki elektromotorni kalem, čamac za teledirigovano upravljanje, prenos radiotalasnim putem... Još jedna potvrda stare istine da je važnije umeti, nego imati.