Tehnika ili ljudi
Kada god dođe do eksplozije u bilo kojoj fabrici koja proizvodi vojni materijal, oružje ili municiju, uvek se nameću tri moguća uzroka neželjenog događaja: ljudski faktor, tehnički nedostaci ili diverzija. Kako zvanična istražna komisija još nije saopštila prve rezultate istrage o mogućim uzrocima eksplozije u čačanskoj fabrici „Sloboda” to nam preostaje samo kombinacija pretpostavki i nekih činjenica.
Prvi izveštaji sa terena govore da je do eksplozije došlo posle požara u odeljenju sa municijom kalibra 30h165, gde je navodno došlo do zapaljenja trasera. To je ruska protivavionska municija za borbena vozila pešadije tipa BMP-2 i BMP-3, ili za top tog kalibra na borbenom transporteru BTR-80A, za top na ukrajinskom borbenom vozilu BTR-4 i helikopteru Mi-24. Fabrika „Sloboda” ovladala je tehnologijom proizvodnje te vrste ruske municije, a u nekim ranijim izjavama rukovodioca te fabrike govorilo se o velikom poslu za Irak, navodno bilo je reči o porudžbini od 1,5 miliona metaka tog kalibra. No, kako iračka vojska trenutno ne raspolaže borbenim vozilima pešadije tipa BMP-2 i BMP-3, kao što sada nema ni borbene helikoptere tipa Mi-24, ostaje samo mogućnost da se ta municija koristi za top tog kalibra na borbenim oklopnim transporterima BTR-80A, koje Irak ima, ili za ukrajinska borbena vozila BTR-4 koje Irak kupuje. Izjave da je ta municija bila predviđena za izvoz u Kanadu, vrlo su čudne, jer Kanađani ne koriste rusku protivavionsku municiju. Ili nije taj metak, ili nije Kanada...
Da li je do eksplozije došlo usled ljudskog ili tehničkog faktora? Činjenica jeste da u odeljenju gde se eksplozija dogodila nije bilo dežurne vatrogasne ekipe, koja bi sasvim sigurno mali požar u početku ugasila. Ako je jedan mladi radnik pokušao ručnim vatrogasnim aparatom da ugasi požar, onda to znači da nije došlo do iznenadne velike eksplozije već da je to u početku malo zadimilo, a onda su svi pobegli iz pogona–odeljenja. Iskusniji radnici, možemo da pretpostavimo, verovatno bi to ugasili, što govori da u namenskoj industriji mladost radne snage ne mora automatski da znači i neki veliki napredak. Pitanje je za fabričko rukovodstvo gde je bila fabrička vatrogasna jedinica, da li ona uopšte i postoji, kakve se mere tehničke zaštite primenjuju da se predupredi ovakva katastrofa, da li se poštuju sve procedure i pravila rukovanja municijom. Da li je potreba da se u što kraćem vremenskom roku proizvede što veća količina municije automatski degradirala i sve mere zaštite na radu?
Diverzija? Najverovatnije nije reč o tome, ali je simptomatično da je eksplodirala municija koje je upravo bila spremna za izvoz. Nadamo se da će istraga ubrzo dati odgore na sve ove dileme.