Ženska strana pop-arta

Specijalno za „Politiku”

Beč –„Sledeći veliki trenutak u istoriji je naš!“, poruka koju je pre četrdeset godina poslala Doroti Janone (1933) postala je realnost na izložbi „Power up! Female pop art“ otvorene u muzeju Kunsthale. Istovremeno, to je i zakasnelo priznanje predstavnicama pop-arta koje su učestvovale u stvaranju istorije jednog od najpopularnijih umetničkih pokreta dvadesetog veka. Umetnost Doroti Janone, kao i radovi sestre Korite, Evelin Aksel, Niki de Sen Fal, Marisol, Kriste Dihgans (1940), Rozalin Dreksler (1926), Džen Havort i Kiki Kogelnik (1935–1997), otkrivaju sadržaje koje su pored svih elemenata pop arta posebni po svojim neosporno političkim i feminističkim porukama. Marginalizacija kreativnog stvaralaštva većine umetnica s kraja pedesetih i tokom šezdesetih godina prošlog veka bila je posledica predrasuda, kako publike i kritike, tako, nažalost i kolega ili, rečima Marte Rosler: „Ženama nije bilo mesta u pop-artu (...) nije bilo prostora za izražavanje jedne drugačije ’istine’ o ženskoj subjektivnosti.“ Najpoznatiji slučaj izostale pohvale za jedno veoma poznato delo – omot albuma „Klub usamljenih srca narednika Pepera” Bitlsa – izazvao je ogorčenost kalifornijske umetnice Džen Havort čija je nesreća bila to što ga je osmislila sa svojim mužem ser Piterom Blekom, jednim od najslavljenijih britanskih umetnika šezdesetih. U intervjuu listu „Gardijan”, datom 2004, Havortova, koja je svoju karijeru gradila u Londonu, izjavila je: „Kada jedan bračni par zajedno radi na jednom delu, ono se uvek pripisuje muškarcu.“ Na izložbi u Kunsthaleu, pored omota za Klub usamljenih srca narednika Pepera, izložena je, pored ostalog, njena pačvork „mekana” skulptura „Krofne, šoljice kafe i strip“ (1962), koja ilustruje scenu iz svakodnevice u šarenom duhu pop-arta.

Naslov „Power up!“ je preuzet iz natpisa sestre Korite (1918–1986) koja je 1965, koristeći reklamni plakat jedne kompanije za proizvodnju ulja za automobile, stvorila pamflet za borbu protiv siromaštva. Korita, časna sestra katoličkog reda Bezgrešno srce Marijino i magistar istorije umetnosti, već tokom pedesetih stvara kolaže sa slikama i citatima iz Biblije. Nešto manje od dekade joj je trebalo da pronađe svoj stil pod direktnim uticajem ondašnjih umetničkih trendova. Sestra Korita veoma rano usvaja elemente pop-arta u svojoj umetnosti upotrebom reklamnog materijala popularnih marki američke konzumentske kulture (uglavnom iz časopisa), pored kojih postavlja svoje slogane, citate književnih klasika, poeziju i spiritualne tekstove. Obrađuje teme poput siromaštva, ekologije, rata, socijalnih nepravdi... Zbog popularnosti koju izaziva veoma nesvakidašnje zalaganje jedne časne sestre za mir i pravdu putem kreativnih metoda, na odseku za umetnost koledža Bezgrešno srce Marijino počinju da se pojavljuju prominentni gosti-predavači, među njima i Alfred Hičkok i Džon Kejdž.

Belgijska umetnica Evelin Aksel (1935–1972), koja svoju karijeru započinje kao slavljena pozorišna glumica, ne nailazi na podršku šire javnosti kada se šezdesetih potpuno okreće pop-artu. U jednom predominantno muškom umetničkom miljeu, njena politički agresivna i seksualno eksplicitna umetnost preterano je veliki zalogaj za još uvek jednosmerno konzervativnu javnu svest. Francuski kustos i kritičar Pjer Restani, možda najpoznatiji kao pokretač pravca nuvel vag, samovoljno preuzima parodičnu ulogu muške muze i proroka u najpolitičnijem delu Evelin Aksel „lep mesec maj“ (1970) u podršku umetnici za koju smatra da je zaslužila internacionalno priznanje. Čak i Rene Magrit, inače veoma introvertne prirode, staje na stranu svoje dugogodišnje prijateljice za koju tvrdi da poseduje neverovatno veliki talenat.

Veliki prostor na izložbi koja traje do 20. februara posvećen je Niki de Sen Fal (1930–2002), na primer radovima iz serije „Pucnjevi”.  

Marina Bauer